29. јануар 2015.

Hrono ishrana

Od kako sam počela sa radom na Ask-u, shvatila sam koliko osoba ima problem sa težinom. Naravno, javljale su se i one devojčice koje umišljaju da su mnogo gojaznije nego što zaista jesu, ali veći je broj osoba koje zaista imaju probleme i koje zaista imaju potrebu, a onda i želju da smršaju, samo traže pravi način na koji bi to sproveli u delo.



Moj drug, za koga sada već mogu da kažem da mi je među najboljim prijateljima, imao je (a mogu da kažem da i dalje ima), problem sa težinom. Najčešće je brzo odustajao od svake dijete koju bi započeo, jer nije imao dovoljno motivacije, a ni rezultati se nisu primećivali. Bar ne onako kako je on očekivao. Igrom slučaja, saznao je za hrono ishranu. Pričao mi je o njoj. Nije odmah započeo sa istom, ali je neko vreme tumačio. Kada je konačno počeo, jeo je gotovo sasvim normalno, a uspeo je da izgubi dosta kilograma. Iz tog razloga, ovo sam želela da podelim sa vama, kako bi i sami mogli da pokušate i da konačno svoju težinu dovedete do idealne.

Osnovni principi hrono ishrane:

- Idealno je da između obroka prođe najmanje 3, a još idealnije je da to bude 4 sata.
- Važno je da jedete određenu vrstu namirnica, u određeno vreme tokom dana.
- Voće ne smete da jedete ujutru, a slatkiše ne smete da jedete uveče.
- Zabranjeno je unositi pića koja sadrže veštačke zaslađivače. Pod tim se podrazumevaju kupovni voćni, kao i gazirani sokovi. Idealno je piti sveže sokove od ceđenog voća.
- Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.
- Testenina (pica, hleb...) ne bi smela da se jede uveče.
- Hleb, testenine i krompir se jedu najkasnije do 15 časova.
- Kravlje mleko nije dozvoljeno.
- Ono najvažnije: ne postoji ograničenje u količini unosa hrane.



Prve dve nedelje hrono ishrane: 

Važno je da u tom periodu ni u kom slučaju ne unosite u organizam:

- bilo koje vrste slatkiša;
- mleko i mlečne proizvode (sir, jogurt...);
- sve vrste alkoholnih pića.

U tom periodu možete da jedete sve druge namirnice i to u vreme koje vama odgovara, vodeći računa da jedete na svaka 4 časa. Nema potrebe da jedete češće. Kada dve nedelje prođu, počinje dalje posvećivanje pažnje ishrani, te iz tog razloga nastavite sa daljim čitanjem.

Doručak:

On predstavlja najosnovniji obrok tokom dana. Ukoliko niste spremni da obedujete ujutru, hrono ishrana nema smisla. Doručak bi, po pravilu, trebalo da traje 30 minuta, što znači da treba da jedete poprilično sporo. Važno je da on bude obavljen najkasnije do 11 časova, a mislim da je to sasvim pristojno vreme, čak i za one koji ustaju malo kasnije. Idealno vreme je do 9 časova. Možete da jedete crni hleb, šunku, proju, pitu, kiselo mleko, maslac. Evo i par primera:

1. Tost hleb + puter + kiselo mleko i tost hleb + puter + džem bez šećera;
2. Palenta sa mladim kravljim ili feta sirom + kiselo mleko;
3. Pržena jaja (nedeljno je dozvoljeno najviše do 4 žumanca) + pržena ili sveža šunka + paradajz + sir + kiselo mleko + čaj ili kafa;
4. Musli + voćni jogurt;
5. Proja sa sirom;
6. Kajmak + tost + 1 ili 2 tvrdo kuvana jaja + kiselo mleko + paradajz.
Viršle i paštete nisu dozvoljene.



Ručak:

Idealno vreme za ručak je između 13 i 15h. Izbegavajte desert 2 sata nakon ručka. Konzumirajte namirnice životinjskog i biljnog porekla. Od mesa se preporučuje juneće, šnicle, ćuretine, riba uz mahunarke ili salate (bez hleba). Izbegavajte ugljane hidrate i proteine u kombinaciji. Primer obroka:

1. Pileća supa (bez testenine) + piletina iz supe + sveže rendana šargarepa začinjena limunovim sokom;
2. Kuvani mladi kupus (šargarepa, celer);
3. Dinstano pileće belo meso + paprika + beli luk + zelena salata sa začinskim uljem;
4. Musaka od paprika;
5. Šnicla sa povrćem i salatom;
6. Musaka od pečuraka + kupus salata;
7. Rižoto sa pečurkama.



Užina:

Idealno je da se užina sprovede između 16 i 19 h, Možete da jedete sve vrste voća, crnu čokoladu, integralni keks sa čokoladom ili sušenim voćem, bademe, lešnike, voćni jogurt, voćnu salatu sa šlagom od slatke pavlake, kao i sve vrste napitaka (čaj, kafa, sokovi), bez dodatnog šećera.



Večera:

Idealno vreme za večeru je oko 19h. Može i kasnije, samo je važno da ne jedete 2h pre spavanja. Možete da jedete salate sa posnim mesom, najbolje salatu sa tunjevinom. Ako ne osećate glad, taj obrok možete i da preskočite. To je u suštini najlakši obrok tokom dana.

1. Tunjevina sa mešavinom salata;
2. Fileti oslića + brokoli sa belim lukom + salata od blitve;
3. Grilovano belo meso + mešavina salata + rendana šargarepa;
4. Pileća salata sa avokadom;
5. Burger od mlevenog mesa (piletina, ćuretina) + salata.



Dodatni saveti: 

- Meso i mlečne proizvode ne mešajte, sem kod doručka kada je to dozvoljeno.
- Sokove ograničite na limunadu i prirodno pripremljene napitke.
- Pijte dosta tečnosti, a napitke bez šećera.
- Testenine, hleb i krompir ne jedite posle 15 h. 
- Slatkiše možete da jedete samo između 16 i 18 h. 
- Mleko koristite samo ponekad, i tu u nekim kuvanim jelima, dok su sirevi i kiselo mleko dozvoljeni.
- Nije dozvoljeno jesti: margarin, biljnu pavlaku i biljne sireve i pekarska peciva.


Iskreno se nadam da su ovi saveti na vas imali uticaja i da ćete konačno početi sa ovakvom vrstom ishrane, koja je daleko od naporne i iscrpljujuće. Važno je samo da znate da je doručak najvažniji obrok, ručak važan, ali manje, a večera je najmanje važna, iako je svejedno deo dnevne rutine vaše ishrane. Uzmite u obzir da su sve ovo saveti koje možete da pročitate i na internetu, odakle se za dijetu uopšte i može saznati, ali želela sam da vam u okviru jednog posta napišem sve što je važno, kako bi i sami mogli da započnete proces mršavljenja. Želim vam mnogo sreće u tom podvigu!


27. јануар 2015.

Srećno dugmence! ☺

Već dugo merkam predivne stvarčice sa Fejsbuk stranice Srećno dugmence. Pre par dana, pregledala sam celokupnu ponudu koju imaju i odabrala par sitnica. Na moje opšte oduševljenje, paket je jutros stigao, a unutra se nalazila preslatka kesica u koju je narudžbina bila upakovana. Sa ukusom, kako se i očekivalo.


Njihov zaštitni znak - dugmence, dobija se uz svaku porudžbinu. Neodoljivo je!


Ranije sam imala par šarenih Washi traka. Međutim, to je nešto što ja brzo trošim, zato što (znate već), volim da pravim kojekakve zanimljive stvarčice, a one nisu toliko dugačke da bi mogle da zadovolje moje višemesečne potrebe. Ove su mi se jako dopale i imam u planu da u narednom periodu uradim i neki DIY projekat koristeći ih.



Ove preslatke olovke kupile su me svojim dizajnom. Bela sa srcima je grafitna olovka. Kada se jedan deo potroši, drugi, koji je u njoj, kreće sa trošenjem itd. Nisam sigurna koliko je delova unutra, ali olovke se ne troše tako brzo (bar ne u mom slučaju, jer ih imam bezbroj) i pretpostavljam da će dugo trajati. Roze sa srcima je hemijska u boji. Tanka je i, kao što možete da vidite na slici, trag koji ostavlja je prelep. Da ne zaboravim, tu je i cvetni lenjir, uvek pogodan za peronicu.



Šarene kesice za sitne poklončiće su nešto što mi je gotovo uvek potrebno. 18. rođendani mojih prijatelja su polako počeli, a tokom ove godine će ih tek biti, tako da znam da će mi one biti potrebne da upotpune poklone koje ću izabrati sa velikom pažnjom.



To bi bilo to. Nadam se da vam se dopada.☺ 


Ako ste i vi zaluđenik dekorativnim stvarima, pogledajte stranicu Srećno dugmence i sigurna sam da ćete pronaći nešto što bi se i vama dopalo! Paket stiže brzom poštom, dva dana nakon naručivanja.

Imala sam u planu da pišem jedan ozbiljniji post (saveti), ali kada je ovo stiglo, želela sam da sadržinu paketa podelim sa vama. Nešto za nijansu ozbiljnije očekujte narednih dana. Ljubim vas! 



24. јануар 2015.

DIY 1. Valentine's Day ☺

Kao po ustaljenom običaju, jedini sasvim slobodan dan u nedelji, namenjen je za DIY post. Obožavam da se igram sa priborom za ukrašavanje i da izmišljam neke sasvim nove ideje, koje bi možda mogle da vam posluže. Mada to ne mogu da radim tako često, trudim se da svaki slobodan trenutak kvalitetno iskoristim.

Kao što znate, za 20-ak dana je Dan zaljubljenih. Verujem da nekolicina vas trenutno oseća leptiriće u stomaku i da svom izabraniku želi da pokloni nešto što bi sama mogla da napravi. Planiram da i u naredne dve subote postavim još par interesantnih ideja, ali danas počinjemo sa jednom laganom, za koju je potrebno samo malo volje, strpljenja i mašte! 

Radi se o jednoj slatkoj kutijici, koju uz malo ukrašavanja možete da pretvorite u nešto u šta možete da ubacite slatkiše, ljubavne porukice ili drugi poklončić koji nameravate da poklonite. 


Osnova svega je zapravo kutijica na kojoj radite. To je kutijica u kojoj su stajali štapići za uši. Nakon što sam je zatekla praznu, došla sam na ovu ideju. Ne mora da bude identičnog oblika kakva je i moja. Čak i okrugle i više kutijice možete lepo da išarate i učinite dopadljivijim. 


Uzela sam kolaž papir ljubičaste boje, isekla ga i zalepila na gornji deo kutijice, tj. deo kojim se kutijica preklapa. Takođe, dodala sam dve linijice u beloj boji, jer mi se tako dopalo, a na samom kraju sam zalepila roze mašnicu koja je napravljena od papira.


Potom sam sve stranice na kutiji oblepila papirom. Uzela sam papir iz bloka i obojila ga roze markerom, jer (meni lično), tako izgleda lepše, nego kada je papir čisto beli. Na ivicama, gde se stranice spajaju, zalepila sam ljubičasti kolaž papir, isti onaj kojim je prelepljen poklopac.


Uzela sam roze traku koju sam obmotala oko kutije i na stranicama pričvrstila. Za to sam koristila selotejp, jer je traka takva, da običan lepak ne bi mogao da je drži. Potom sam od zlatne trake napravila ukras koji donekle liči na mašnicu. 


Na samom kraju, u kutiju su ubačeni slatkiši. Kao što sam već na početku navela, vaš je izbor šta će u njoj biti, kao i da li će poslužiti kao kutijica za poklon, ili kao kutijica koja predstavlja lep dekor u vašoj sobi. 

Sem toga, ja unutrašnjost nisam ukrašavala, ali slobodno možete da ubacite tkaninu, da je oblepite papirom, kao i spoljašnji deo, ili da je ukrasite onako kako se vama sviđa. 


Ovo je jedan od najbržih načina da napravite nešto što je lepo, a pritom jednostavno. Namena je višestruka. Nadam se da vam se dopada. Kao što sam već navela, i narednog vikenda vam stiže još jedna DIY ideja za istu namenu. Do sledećeg posta...


20. јануар 2015.

Moji počeci + kako do uspešnog Ask-a ili bloga? ☺

Dugo sam razmišljala da li da uopšte pokrenem ovu temu, ali pošto su vaša pitanja česta, a ja ne bih želela stalno da se ponavljam, jednostavnije je da vam u okviru jednog posta dam svoje predloge, savete i da vam ispišem kako sam ja počela i zbog čega. 



Imala sam 15 godina. Uređivala sam jednu mnogočlanu Fejsbuk stranicu, putem koje sam sasvim slučajno naišla na Ask profile devojaka koje su davale savete. Pogledala sam šta to one pišu i kako to one rade. Osnova svega bilo je vređanje, omalovažavanje i nipodištavanje tuđih problema. Poželela sam da se i sama oprobam u tome. U to vreme, bila sam jedna od retkih koja je to radila. Uz malo reklamiranja na istoj toj stranici na kojoj sam postavljala statuse i dopadljive slike, uspela sam da zainteresujem osobe koje su mi verovatno često pisale i tražile moje mišljenje. Početak kao početak; odgovarala sam na onih par pristiglih pitanja, ulazila i izlazila, ali nisam se brinula oko toga, baš zato što je to bio moj hobi, predah od obaveza i nešto što je ispunjavalo moje slobodno vreme.

Kada je broj pratilaca prvi put otkriven, bilo ih je nešto malo više od 400. Bila sam zadovoljna, ipak je to jedan lep broj ljudi koji su zainteresovani za moj rad. Dan za danom, taj broj je postajao mnogo, mnogo veći. Međutim, što je taj broj veći, to je i veći broj pitanja i broj osoba koje žele da čuju moje mišljenje. Svakodnevno primam mnošto pohvala, na čemu sam vam i više nego zahvalna. Međutim, sve ovo može da ima i svoje loše strane...

Prvo i osnovno; mali broj ljudi ima dovoljno razumevanja. Malo njih može da shvati da nisam vezana za računar, da imam svoj privatni život i svoje slobodno vreme koje ponekad želim da iskoristim na drugi način. Posle više od dve godine, Ask je u pravom smislu te reči postao moj posao. Ja ga tako doživljavam. Kada sam na laptopu, ukućani znaju da u sam u tom periodu zaista koncentrisana na ono što pišem. Ne volim kada me neko uznemirava, jer je potrebna koncentracija za čitanje problema i postavljanje sebe na mesto osobe koja piše. Samo tako mogu da se srodim sa njom i da joj zaista iskreno odgovorim. To što ja pišem ne može da bude rešenje za sve vaše probleme. Može delimično da vam pomogne, da vas ohrabri ili da vam pokaže da ste posebni baš takvi kakvi ste, kao i da vaši problemi sigurno nisu najveći problemi na svetu.

Druga stvar; uvrede. Ja sam naučila da se nosim sa njima, mada ih, iskrena da budem, zaista nemam mnogo. Tu i tamo se nađe neko ko nema dovoljno razumevanja i ko tvrdi da nisam odgovorila isključivo na njegovo pitanje. To je društvena mreža sa mogućnoćnošću postavljanja anonimnih pitanja i upravo iz tog razloga nemam mogućnost da vidim kome sam odgovorila jednom, kome nijednom, a kome više puta.

Ne bih želela da dužim, ali svi vi koji to već radite, sigurno znate šta je ono što stvara najveće probleme. Međutim, ako je to ono što volite da radite, trudite se i radite onako kako se vama sviđa. Vi vodite taj nalog i vaš je izbor kako ćete i koliko odgovarati. 



1. Ništa ne pada sa neba. Uspeh dolazi s vremenom. Ne očekujte da već posle par dana, pa čak i par meseci postanete uzor drugima i neko u koga drugi imaju potpuno poverenje. 

2. Nema potrebe da drugima dosađujete sa svojim reklamama. Možete da zatražite pomoć, tj. jednu reklamu koja bi obezbedila da vas jedan broj ljudi primeti, ali nema svrhe da se reklamirate na svakom mestu ili da čekirate sve prijatelje i da svima šaljete isto.

3. Odgovarajte iskreno, pišite šta zaista mislite. Nema svrhe da pišete ono što bi drugi želeli da čuju. Važno je biti objektivan i realan, a ne umanjivati probleme onda kada je to najmanje potrebno.

4. Budite originalni. Od imena, do opisa, odgovaranja i načina pisanja. Nema svrhe da kopirate druge. Okej je da imate svoje uzore i osobe čiji vam se rad sviđa, ali to ne znači da te iste osobe treba da kopirate, to nema smisla.

5. Ne opterećujte se urednošću Ask-a, u tom smislu da smatrate da je najvažnije da odgovarate opširno, da često ubacujete slike, pišete određene smajlije i sl. Kada pitanje zahteva duži odgovor - napišite ga, a kada to nije slučaj - nema svrhe da pišete bilo šta, samo kako bi izgledalo dopadljivije.

6. Godine nisu važne. Važna je zrelost i sposobnost da radite to što ste započeli. Ukoliko to radite samo kako bi ispunili slobodno vreme, a zapravo i sami vidite da niste dovoljno dobri, nema svrhe da nastavljate sa istim. Radije započnite nešto drugo, u čemu ste bolji.



U ovom slučaju nema neke posebno interesantne priče. Blog je osnovan na nagovor mojih pratilaca sa Ask-a. Oni su verovali u mene i predosećali da bih mogla da budem dobra u ovome. Najpre sam želela da ga osnujem iz razloga kako bih u okviru postova na jednom mestu mogla da ispišem o najčešćim pitanjima koje dobijam na Ask-u. Pre svega o mršavljenju, vežbanju, nezi određenih delova tela i sl. Vremenom sam počela da pišem i stvari nevezane za to, ali je i dalje osnovna namena ovog bloga savetovanje, koje je zapravo nešto u čemu imam dovoljno veliko iskustvo. Zapravo sam sazrela pomoću svih tih saveta koje sam ispisala, i sama sam mnogo naučila, a međusobnom komunikacijom sa drugim blogerkama, i sama sam pokupila neke dobre savete.

Nije mi važno da li ovo radim dobro ili ne  - važno je da ovo radim prvenstveno zato što me ispunjava. Pratim i čitam mnoštvo blogova i svi oni koje pratim su i više nego divni i posebni. Drago mi je što su mahom svi originalni i što ovo rade baš onako kako se njima dopada.

Mislim da za par meseci nisam uspela da steknem veliko iskustvo u vezi vođenja bloga, ali napisaću vam u par kratkih crta čime bi trebalo da se vodite ako planirate da osnujete blog ili ako ga već imate, ali niste zadovoljni njime.


1. Osnivanjem bloga, morate da budete svesni da postajete neko ko prosto mora da vodi računa o onome što piše i o tome koliko često piše. Važno je da budete dovoljno kreativni i konstantno puni ideja. Ako ćete ih tražiti od drugih, to neće imati smisla. Crpite teme sa drugih blogova ili pitajte vaše čitaoce o čemu bi voleli da čitaju.

2. Odmah od početka odlučite o čemu ćete pisati na blogu. Važno je da to bude nešto što će druge zainteresovati, a u isto vreme nešto o čemu ste sposobni da pišete.

3. Ne osnivajte blog ako vam je osnovni motiv zarada. Do nje dolazi kasnije, kada ostvarite veći broj čitalaca, pregleda i kada drugi prepoznaju kvalitet vaših postova.

4. Pobrinite se oko toga da češće ubacujete svoje slike. Bilo bi dobro da imate kvalitetnu kameru, ali ako je nemate, potrudite se da slike pomoću male improvizacije izgledaju malo lepše. 

5. Kada uzimate slike sa interneta, bilo bi lepo da napišete odakle su one uzete, posebno ako ste ih uzimali sa nečijih drugih blogova, a dodavali svoj tekst.

6. Kada pravite recenzije određenih proizvoda, budite vrlo objektivni. Nema svrhe da pišete nešto što nije tačno. Neiskrenošću samo možete da izgubite čitaoce.

7. Što se tiče reklamiranja, u početku to možete da radite komentarišući druge blogove. Iskreno komentarišite postove drugih blogerki, a pri dnu ostavite link svog bloga, sigurno će se naći osobe koje bi želele da vide šta vi to radite.


To je mahom ono što sam želela da vam kažem. Nadam se da sam vam bar malo pomogla i da ćete usvojiti neke od predloga. Do sledećeg posta, Anja.




18. јануар 2015.

DIY: Memory Jar 2015. ☺

Angelina, sa bloga Shine Perfection (http://shineperfection.blogspot.com/), koji redovno čitam, pre par dana je napravila jedan DIY projekat. Ideja mi se dopala, te sam se i ja pozabavila dekoracijom. Koristila sam sličan materijal kao i ona, ali je moja teglica na kraju dekorisana malo drugačije. Pogledajte kako izgleda njena, a u nastavku pogledajte i moju. 



Za pravljenje sam koristila:

- teglu,
- kolaž papir,
- makaze,
- lepak,
- šljokice,
- mašnicu,
- vezicu za pričvršćivanje mašnice,
- hemijsku,
- sitne papiriće.


Kao što možete da vidite na slici, isekla sam kolaž papir u oblik koji sam želela, a potom sam ga zelepila na sredinu tegle. Preko toga hemijskom sam ispisala 'Memory Jar 2015' tj. 'Teglica uspomena 2015'. Ja sam potom na krajeve nalepnice stavila malo lepka i preko njega zalepila sitne šljokice - zvezdice u srebrnoj boji. Kako bi izgledalo lepše, i poklopac sam sa strane oblepila kolaž papirom u istoj boji, a na gornji deo sam ga prilepila trakice od istog papira. Nalepila sam malo zvezdica i to je to! 


Isekla sam srca od istog papira i nalepila sam par komada po teglici. Vaš je izbor da li ćete napraviti srca ili neke druge oblike, a isto tako sami birajte kako će oblici biti raspoređeni i koliko će ih biti. 


Uzela sam zlatnu vezicu, njome zavezala središnji deo mašnice, a onda istu zavezala oko teglice kako bi mašnica bez problema mogla da se drži na njoj. Ako odaberete lakšu i manju mašnicu, moći ćete da je zalepite, ali moja je sama po sebi teža, pa to ne bi bilo moguće. 


Na samom kraju, treba da uzmete male papiriće i da na njih ispišete lepe trenutke koji su se desili od početka godine. Ako ih nije bilo, papiriće ostavite sa strane. Duga je godina i sigurno će ih biti. Na samom kraju 2015., kada budete zbrajali utiske, sve te lepe stvari koje su se desile, sigurno će vam izmamiti osmeh na lice i učiniće da zaboravite one loše stvari. 

Teglica može da posluži i u druge svrhe. Između ostalog, možete samo da je dekorišete,bez natpisa, te da u nju ubacite malu sveću koja bi pružila lep dekor za vašu sobu. Dok gori, poklopac obavezno treba da ostane sa strane, a kada je ugasite, vratite ga na vrh teglice. Takođe, teglica može da posluži i kao deo poklona za dragu osobu, a sami birajte šta bi u nju mogli da stavite.

Još jednom hvala Angelini na predlogu, nadam se da se i vama dopao. 




15. јануар 2015.

Kako odabrati idealnu srednju školu? ☺

Osmaci, verovali ili ne, prijemni i upis u srednju su mnogo bliži nego što mislite. Kada pogledam iza sebe, mislim da mi je drugo polugodište osmog razreda ostalo u najlepšem sećanju. Više smo se šalili, nego što smo učili; više smo se zabavljali nego što smo se svađali. Valjda smo svi zajedno želeli da nam poslednji meseci osnovne ostanu u lepom sećanju. I uspeli smo u tome. Doduše, maj je brzo došao, raspust još brže, a onda smo se u punom jeku pripremali za prijemni. Kada je i to prošlo (konačno) i kada smo imali uvid u konačan broj ostvarenih bodova, sledio je upis u srednju školu. Mnogi su do poslednjeg momenta bili neodlučni (ja prva), pa zato želim da vas posavetujem kako da već unapred odaberte školu, kako ne bi razbijali glavu i mučili sebe u poslednjem momentu. Naravno, o tome ne treba da razmišljate ako ste još uvek u šestom ili sedmom, ali ako ste osmaci, vreme je da o tome dobro razmislite. 



1. GIMNAZIJA. Ako nemate već kreiran plan vezan za dalje školovanje i ako nemate ideju čime bi mogli da se bavite u budućnosti, ona je jedno od onih idealnih rešenja. Tokom četiri godine školovanja, moći ćete da steknete dovoljno znanja, ali i da razmislite u kom smeru će vaše školovanje dalje ići. 
Prednosti: gimnazijsko znanje je vrlo opširno, te ćete nakon četvorogodišnjeg školovanja imati odličnu podlogu za dalje obrazovanje, a kao što je i napomenuto, sama gimnazija daje mogućnost da tokom godina dobro razmislite o izboru fakulteta. Imaćete već stečene radne navike, pa vam na fakultetu učenje verovatno neće biti problem ako ste i u gimnaziji redovno učili i izvršavali svoje obaveze.
Mane: ona nije jedna od stručnih škola, nakon koje imate već oformljeno zanimanje. Kada je upišete, u tom momentu morate da budete sigurni da ćete se dalje školovati, jer se vaša diploma nakon završene gimnazije ni na jednom poslu neće vrednovati, prvenstveno jer nemate praktično znanje u određenoj oblasti. Kao što je navedeno, gradivo je vrlo obimno, te morate da budete spremni na to da ćete morati da učite kako bi imali dobar prosek i kako bi samim tim stekli mogućnost da upišete bolji fakultet. 
Najpoželjnije je da je upišu: učenici sa odličnim ocenama, učenici sa stečenim radnim navikama i željom za daljim napredovanjem, učenici koji žele dalje da se školuju, ali nisu sigurni šta bi upisali nakon srednje škole. Smer najpre birajte na osnovu sklonosti. Društveno - jezički smer je za one koji su skloniji društvenim predmetima i koji vole strane jezike, a prirodni je za one koji vole matematiku, fiziku ili hemiju. Takođe, postoji opšti smer, koji je po predmetima i gradivu negde sličan osnovnoškolskom obrazovanju, s tim da morate da računate da je gradivo mnogo, mnogo obimnije. 

2. EKONOMSKA ŠKOLA. To je škola koju mahom upisuju oni koji ili nisu sigurni šta bi želeli dalje, ili oni koji su zainteresovani za dalje bavljenje ekonomijom, pravom ili administracijom. Ja idem u tu školu, a upisala sam je iz apsolutno glupih razloga. Prvo, zato što nisam znala šta tačno želim nakon srednje, a drugo (i najgore), jer sam želela da idem sa najboljim drugaricama (ogromna greška!).
Prednosti: najpre pruža idealno znanje iz oblasti prava i sigurno je od velike pomoći onima koji žele da se nakon srednje bave time. Takođe, stiče se znanje iz drugih stručnih predmeta. Tokom četiri godine obavlja se praktični rad, uči se o radu u kancelarijama, o poslovima koje obavljaju određene službe u okviru preduzeća, svi se upoznaju sa dokumentima koji kruže preduzećem itd. Nakon te škole, ne morate nužno da upisujete ekonomiju, jer generalno posle bilo koje četvogodišnje srednje škole možete da probate da upišete šta god hoćete, ali ako odlučite da upišete nešto što je vezano za to, imaćete apsolutno dovoljno znanja.
Mane: sve zavisi od škole do škole, ali generalno, poslednjih godina se upisuju sve lošiji učenici i samim tim ugled škole dosta opada. Sve se manje uči, a sve više ocena se dobija 'na lepe oči'. Posle te škole ćete imati znanje ako ste bili redovni u učenju i izvršavanju obaveza, ali važno je da ne padnete pod celokupan uticaj društva i da se ne opustite, jer se na kraju 4. godine radi maturski ispit, između ostalog i sa stručnim predmetima i svaka informacija koja se sazna i nauči, od velike je važnosti! 
Najpoželjnije je da je upišu: kao što je već navedeno, to bi trebalo da budu učenici koji žele da se bave pravom ili ekonomijom, koji vole rad u bankama ili kancelarijama i koji vole grupni rad i rad u okviru preduzeća. Kao što je već navedeno, posle nje ćete moći da upišete i nešto sasvim drugo, ali postoje određeni fakulteti koje ne biste mogli da upišete, baš zato što određene oblasti iz određenih predmeta u toj školi nisu obuhvaćene i obrađene onako kako su rađene u nekim drugim školama. 

3. MEDICINSKA ŠKOLA. Medicinu smatram jednim od najhumanijih i najlepših poslova. Volela bih da sam ja jedna od onih koji nisu previše gadljivi i koji mogu da rade i lepe i manje lepe stvari koje taj posao obuhvata, ali nažalost, ne pripadam im. U suštini, zanimanje je prelepo i ko god je zainteresovan za bavljenje ovim poslom, škola bi mu sigurno bila idealan izbor!
Prednosti: kroz četiri godine školovanja, gotovo 2 ili 3 godine (zavisi od smera), imate stalne prakse u bolnicama. Mahom, u prve dve godine više učite i više se posvećujete gradivu, zbog čega su upravo te dve godine dosta naporne i iziskuju mnogo učenja, posebno anatomije, biologije, hemije... Kasnije vam veći 'posao' predstavlja praktičan rad, a nakon školovanja ćete sa znanjem koje imate lako moći da upšete medicinski fakultet ili nešto što je blisko vezano sa tim.
Mane: škola gotovo i da nema nekih posebnih mana. Jedino o čemu treba da vodite računa, jeste da je ne upisujete ako se stvarno gadite na ono što bi tamo mogli da vidite. Pre svega krv, presvlačenje starih osoba, pomaganje, hranjenje i uopšte celokupna nega. Postoje osobe koje školu upišu, ali jednostavno ne znaju da se nose sa onim što tamo vide i vremenom odustanu.
Najpoželjnije je da je upišu: osobe koje su humane i voljne da pruže svoju pomoć osobama kojima je ona potrebna, osobe koje imaju dobre ocene i već ostvarene radne navike, s obzirom na to da se tamo stvarno mnogo uči, i naravno, osobe koje planiraju da se bave poslovima usko vezanim za medicinu. 

4. POLJOPRIVREDNA ŠKOLA. Tu između ostalog spada i smer za veterinara. Nažalost, to je postala škola u koju se više upisuju lošiji, nego bolji učenici, ali za nekoga ko bi želeo da se bavi poljoprivredom ili veterinom, ona je sigurno jedan od boljih izbora, jer će i kroz praktičan rad moći da se pozabave njome. 
Prednosti: učite da cenite poljoprivredu, zemljoradnju i sve ostale delatnosti vezane za to, jer se na jedan poseban način pozabavite time, uđete u svaku pojedinost nastavnih predmeta, imate česte prakse u okviru škole i van nje, te i nakon same škole možete da pokrene vlastiti posao ili da nastavite dalje školovanje u sličnoj oblasti.
Mane: isto kao i kod medicine, problem može da nastane kod osoba koje su upisale veterinu. Problem je u tome što se prakse obavljaju, kao što je i očekivano, na mestu boravka životinja. Tu nisu samo mace, kuce i druge slatke životinjice, već i domaće životinje poput svinja, krava i sl. Učite da ih pregledate, da se pozabavite njihovim zdravljem i negom, a to često nije prijatno, posebno kod osoba koje su gadljivije.
Najpoželjnije je da je upišu: osobe koje zaista imaju veliku ljubav prema životinjama, osobe koje nisu gadljive i koje mogu i znaju da se nose sa svim onim što taj posao u budućnosti nosi. Nakon srednje škole, oni koji završe jedan od poljoprivrednih smerova, mogu da upišu fakultet vezan za to, ali i da u praksi primene ono što su naučili i da sami pokrenu vlastiti posao. Takođe, za veterinare je poželjno da nastave školovanje, ali i sa srednjom školom mogu da rade u veterinarskim ambulantama kao neka vrsta pomoćnika. 

5. FRIZER, MANIKIR, PEDIKIR - ŠKOLE LEPOTE. Škole ovog tipa su u današnje vreme vrlo zapostavljene i upisuju ih mahom loše učenice koje pomoću bodova koje nose iz osnovne ne mogu da upišu ništa više. Mnoge žene su po tom pitanju samouke ili prosto upišu kurs nakon kog mogu da same ofmorme vlastiti biznis ili da rade u okviru kozmetičkog salona. Međutim, škola je sasvim u redu ako je to nešto što vas zanima. 
Prednosti: da budemo realni, mnogo je lakše pronaći posao ovog tipa, tačnije zanatski posao, nego nešto ozbiljnije, baš zato što je radnih mesta sve manje. Posle ovoga, moći ćete da otvorite svoj salon ili da se privatno bavite time, a kada bi vremenom stekli iskustvo, sigurno bi cticali i više mušterija.
Mane: zapravo, najveća mana može da bude uzimanje tog posla zdravo za gotovo. Tačnije, ako upišete tu školu, koncentrišite se na to da zaista usvojite potrebno znanje i da se upraksirate radom na tome, jer vam je sve sigurno od pomoći. Nemojte da izbegavate časove i da ne ulažete trud, jer sve osobe koje se bave time, sigurno znaju svoj posao i rade ga onako kako treba.
Najpoželjnije je da je upišu: osobe koje imaju smisla za to i koje zaista žele i vole da se bave time. Verovatno već postoji nekolicina onih koji su bukvalno od malih nogu zainteresovani za pomenuto, a stvarno nema potrebe da se uzdržavate upisivanja iz nekih krajnje nevažnih razloga. 

6. ŠKOLE VEZANE ZA INFORMATIČKO OBRAZOVANJE (RAČUNARI). Ovo je nešto što treba da upišete ako stvarno volite da provodite vreme pred računarom, ako ste neko ko voli da istražuje rad na računarima i ako se ne zabavljate samo internetom i igricama, već i malo dubljim i važnijim stvarima.
Prednosti: kompjuterski majstori su vrlo cenjeni i traženi, više u svetu nego kod nas, ali ako to stvarno volite, možda ćete putem interneta moći da naučite da pokrenete neki svoj posao ili nešto pomoću čega ćete moći da ostvarujete profit. Takođe, moći ćete da izmislite neki super program, da popravljate računare, da radite u okviru velikih preduzeća i sl.
Mane: i ovaj posao mnogi ne uzimaju za ozbiljno, jer smatraju da sami, i bez škole, znaju sve što bi trebalo da se zna o računarima, ali to nije tačno i nemojte da dozvolite da vas to omete i uzdrma. Posvetite se onome što volite bez obzira na komentare. Samo vodite računa o tome da vas previše provođenja vremena ispred računara ne udalji od spoljašnjeg sveta.
Najpoželjnije je da je upišu: kao što je već navedeno, to treba da budu osobe koje poznaju računare i koje vole rad na računarima, ali i oni koji imaju amibiciju da im to jednog dana možda postane zanimanje, bez obzira na to da li će se dalje školovati. 

To su 6 najčećih škola i uopšte oblasti u školama koje se mahom upisuju. Naravno, postoje i druge škole, ali na osnovu ovoga ćete moći da vidite na koji način odlučiti, tj. potražite i mane i prednosti željene škole, a potom pokušajte da se pronađete u materiji koju bi izučavali u okviru škole. Sigurno ćete moći da prepoznate da li je to škola koja bi vam odgovarala ili pak ne. 



1. Ako si odlučila da je upišeš samo zato što to želi i tvoja najbolja drugarica. Moraš da imaš na umu da ste vas dve apsolutno različite osobe. Možda imate ista ili slična interesovanja, ali to ne znači da imate iste životne ciljeve. Biraj ono što se tebi sviđa, a vas dve ćete svejedno moći da se viđate vikendima ili uopšte kad god to bude bilo moguće.

2. Ako si odlučila da je upišeš samo zato što je najbliže tvojoj kući, pa nećeš morati da ustaješ tako rano, a i nećeš izgubiti puno vremena pri dolasku i odlasku iz nje. To su faktori koji ne treba da presude. Upiši školu koja ti se dopada, prilagodićeš se i ustajanju i vremenu koje provedeš u dolasku i odlasku od kuće. 

3. Ako si do juče imala jednu želju, a danas imaš drugu, samo zato što si od drugih čula da su u prvobitnoj školi koju si želela da upišeš profesori strogi ili sl. Isto kao što u osnovnoj postoje oni koji su malo strožiji, ima ih i u srednjoj, ali od škole ne treba da odustaješ zbog toga.

4. Samo zato što tvoji roditelji to tako žele. Postoje roditelji koji misle da oni mogu da odlučuju o životu svog deteta, ali to ne treba da bude tako. Pričaj sa njima, razmotrite i tvoju i njihovu ideju i dođite do odluka koja bi zadovoljila sve.

Sve u svemu, nadam se da ćete doneti ispravnu odluku zbog koje se nećete kajati. Čak i ako naknadno shvatite da ste napravili grešku - ništa strašno. Uvek ostaje mogućnost da se spremite za upis na fakultet i da date svoj maksimum.

Anja.

09. јануар 2015.

Drugo polugodište; poboljšajmo ocene ☺

Pretpostavljam da se gotovo svi držite one parole: 'Prvo polugodište se ne računa'. Pa, da, to je donekle i tačno, ali zapravo sve one ocene koje steknete u prvom polugodištu, mogu dosta da znače i u drugom. Elem, ako prvo polugodište nije tako slavno prošlo, zasucite rukave i pravo na posao. Neka drugo polugodište bude bolje! 


Verujem da većini radni dan prolazi ovako: rano ustajanje, škola, dolazak kući, popodnevno spavanje, društvene mreže, prijatelji, a ono malo vremena koje ostane za učenje, uglavnom bude iskorišćeno tako što odlažete, odlažete i odlažete. I kada se lekcije sakupe i loše ocene pritisnu, nađete se u vrlo nezgodnoj situaciji. Pre svega, morate da budete karakter i da to promenite! 

KAKO ORGANIZOVATI UČENJE?

1. Kada dođeš kući iz škole, sasvim je u redu da se odmoriš, ručaš, pogledaš novosti na društvenim mrežama. Međutim, kada kreneš da učiš, onda radi samo to. Nema svrhe započinjati nešto drugo, što bi samo odvuklo pažnju od gradiva. Uzmi raspored i pogledaj koje predmete imaš, a potom izvadi i stavi na sto sve knjige i sveske koje su ti za taj predmet potrebne. Nauči lekciju od prethodnog časa i ponovi ostale koje si naučila od ranije. Kada dođe vreme za odgovaranje ili kontrolni, za ponavljanje ćeš izdvojiti najduže pola sata. Zar to nije mnogo jednostavnije?

2. Ako osetiš da nemaš dovoljno koncentracije, nemoj da gubiš vreme. Uzmi neki drugi predmet ili jednostavno uradi neki lagani domaći ili nešto što si planirala za kasnije. Možda ćeš malo kasnije imati više koncentracije i možda ćeš za manje vremena naučiti ono za šta bi možda potrašila sat ili dva.

3. Uči u prostoriji u kojoj možeš da budeš sama. Takođe, najbolje je da stalno učiš na istom mestu. Potrudi se da skloniš sve uređaje i predmete koji bi ti odvlačili pažnju, jer ćeš tako biti fokusirana isključivo na ono što se nalazi ispred tebe i nećeš skretati pogled ka telefonu, laptopu, slikama ili drugim sitnicama koje su u tom momentu mnogo interesantnije.

4. Lekciju prvi put iščitaj sa razumevanjem - naglas ili u sebi, kako god tebi više odgovara. Tokom drugog čitanja, uzmi marker i podvlači ono što je najvažnije. Kada to uradiš, možeš da napraviš svoje beleške, npr. da napišeš naziv svakog pasusa ili par ključnih reči iz svakog pasusa, koje bi mogla da držiš ispred sebe i koje bi mogle da te podsećaju na lekciju i ono o čemu se u njoj govori. 

5. Kada nešto ne razumeš, bila to matematika, fizika, hemija ili gramatika stranog jezika, nemoj da se libiš da potražiš pomoć. Nije sramota pozvati drugaricu, otići na privatni čas i sl. Ako se sama budeš mučila da to razumeš, izgubićeš mnogo vremena, a neko drugi će u kraćem periodu moći da ti objasni to što do tada nisi znala.

6. Nikada nemoj da učiš noć pre kontrolnog, jer ćeš se sledećeg jutra osećati umorno i slabo, a svo znanje će odjednom biti zbrkano u glavi i ničega nećeš moći da se setiš. Pametnije je učiti redovno, a ne kampanjski ili gomilu lekcija noć uoči kontrolnog.

7. Kad god završiš sa učenjem, treba da izađeš i prošetaš, da uradiš vežbe ili da se jednostavno odmoriš onako kako tebi prija. Pre spavanja možeš da ponoviš gradivo i nema sumnje da ćeš dobiti dobru ocenu.


KAKO PRONAĆI MOTIVACIJU ZA UČENJE?

1. Kada nešto dobro uradiš, tj. kada dobiješ dobru ocenu, otiđi sa najboljom drugaricom u kafić posle škole, počasti sebe palačinkom, picom ili nekom drugom omiljenom poslasticom.

2. Nagradi se na drugi način, npr. pozovi drugaricu da prespava kod tebe za vikend, kupi onu lepu majicu koju već neko vreme gledaš ili maskaru koja ti je zapala za oko.

3. U gradivu koje učiš postoje i zanimljive stvari. Pokušaj da ih pronađeš. Umesto što ćeš samo prevrnuti očima pri pomisli na ono što treba da naučiš, pokušaj da pronađeš neku zanimljivu informaciju koja će ti poslužiti i koju je lepo znati.

4. Čak i ako dobiješ lošu ocenu, nemoj da paničiš ili da misliš da su svi drugi bolji od tebe. Nisu bolji, samo su malo bolje organizovani. I najboljima se dešava da nekada dobiju nešto što nisu očekivali. Seti se svog truda i upornosti koje si uložila u učenje, a ocena uvek može lako da se popravi.



ŠTA OBAVEZNO TREBA IZBEGAVATI?

1. Nikada sebi ne treba da postavljaš visoke zahteve. Zašto je najvažnija stvar na svetu imati sve petice ili dobiti peticu pored već tri koje imaš u dnevniku? Opusti se i ne opterećuj se takvim stvarima. Biće šta bude.

2. Nemoj da se naoružavaš strahom dok učiš. Često smo skloni tome da u trenucima učenja razmišljamo o strahu koji bi mogli da osetimo ili blokadi mozga koje bi mogla da izbriše svo znanje koje imamo. Činjenica je da oni koji nauče nemaju razoga da se plaše.

3. Nemoj da prekidaš sa učenjem ako nešto ne razumeš. Pokušaj da shvatiš, malo razmisli, a ako baš ne ide, pomoć prijatelja je dobrodošla. To što ne razumeš ne može da bude opravdanje.

4. Nemoj da prekidaš sa učenjem čim vidiš da je gradiva previše i da će ti trebati malo više vremena. Podeli to, kreni da učiš polako i strpljivo i sve ćeš stići ako to stvarno budeš želela i ako se oko toga budeš stvarno potrudila.


Učenje nije i ne treba da bude najgora stvar na svetu. Što više učimo, imaćemo bolje ocene i veću šansu da upišemo željenu školu, posle i fakultet. Oduvek sam odlična, a pored toga imam vremena za prijatelje, Ask, blog i svoje hobije. Ko kaže da nije moguće? Samo ako se trudite, apsolutno sve možete da ostvarite i postignete. Srećno! 

Anja.

06. јануар 2015.

Zaluđenost poznatim ličnostima ☺

Nije nikakva retkost da se u tinejdžerskom dobu zaljubimo u poznatu ličnost. To bude sjajan, hrabar i odvažan tip iz naše omiljene serije ili najdražeg filma. Ludimo za njim, njegovim posterima, novim ulogama, člancima u novinama. Međutim, javlja se pitanje; da li se to zaista može nazvati zaljubljenošću?



Pre par godina, bila sam ludo zaljubljena u Williama Levyja. Gledala sam sve serije u kojima je glumio, imala sam majicu, bedževe, šolje, postere i druge stvari sa njegovim likom. Nisam bila 'zagrejana' za realne momke, poput mojih drugarica, već isključivo za njega, ma kako to čudno zvučalo. Ako se pitate da li me to i dalje drži, odgovor je bez razmišljanja - NE. Apsolutno sam se 'ohladila' od toga, više nisam onako zaluđena kao ranije. Verovatno su na to uticale pre svega godine. Već sam dovoljno odrasla i sposobna da razgraničim zaljubljenost i zaluđenost.

Da li zaljubljenost u poznatu ličnost zaista postoji?

Ne. Nemoguće je zaljubiti se u nekoga koga niste upoznali. U tom periodu, vi ste zaljubljeni isključivo u sliku savršenog lika iz novina ili sa TV-a. Čak i kada mediji o njemu prenesu nešto što nije za svaku pohvalu, vi ste tu da opravdavate njegove postupke i da osuđujete ono što je rečeno ili ispisano od strane medija. Ne znate da li je ono napisano zaista tačno, ne znate kako vaš savršeni lik zaista živi i kako se zaista ponaša prema sebi bliskim osobama. Baš iz tih razloga možda imate sasvim iskrivljenu sliku o njemu. Tek kada bi ga zaista upoznali, mogli bi da kažete da li vam se sviđa ili ne.

Da li je zaluđenost slavnom ličnošću štetna?

Ta fascinacija ne mora da bude nužno štetna, bar ne ako se sa njom ne pretera. Štaviše, može da bude i korisna, u tom smislu da možeš da razmisliš šta te tačno privlači kod te slavne ličnosti. Ne samo u vezi fizičkih, već i u vezi nekih drugih osobina. Kada precizno sagledate šta zapravo tražite od budućeg idealnog partnera, možda ćete moći lakše da ga pronađete. 
S druge strane, loša strana može da bude odbijanje drugih veza. Možda se nekome zaista sviđate, a vi ga odbijate iz razloga što vam se dopada slavna ličnost, koju zapravo i ne poznajete. Takođe, može se desiti da dečka iz vašeg okruženja, koji vam se sviđa, konstantno poredite sa onim savršenstvom koje ste stvorili u svojoj glavi, a to je vrlo loše, jer je jasno da je to film i uloga u kojoj se ta ličnost pojavljuje, a ne njegovo stvarno ponašanje. Svaki dečko je poseban i ima ono nešto što ga čini takvim. Poređenja je definitivno najgora stvar.

Zašto me slavna ličnost ne primećuje?

Pod pretpostavkom da mu svakog dana nešto pišeš - na Fejsu, Twitteru, Instagramu ili putem druge društvene mreže, verovatno ne nailaziš tako često na njegov odgovor. Zapravo, nijednom se nije desilo da ti je odgovorio... Znam da to ne možeš lako da prihvatiš, ali moraš da razumeš da poznate ličnosti imaju mnogo obaveza i još više fanova koji poput tebe, žele da dođu u kontakt sa njima. Upravo iz tog razloga, oni imaju oformljen tim, u kom neko prima poštu, neko kontroliše određene stranice na društvenim mrežama i sl. Nemoj da misliš da mu isključivo ti ne značiš. Svaki fan mu jednako znači, jer zahvaljujući fanovima on i postoji, ali moraš da imaš na umu da je to osoba sa velikim brojem fanova, koja nema dovoljno vremena da svakom posvetu svoju pažnju.

Kako da to prevaziđem?

Isto kao i u mom slučaju, godine i zrelost bi trebalo da učine svoje. Vremenom prihvatiš da je to neko ko živi daleko od tebe i neko koga verovatno nećeš moći da upoznaš. Takođe, vremenom se zaljubiš i pronađeš nekoga ko je sasvim dobar za tebe. U periodu kada si apsolutno zaluđena, pokušaj da se kontrolišeš i da mu iskazuješ pažnju i divljenje, ali nema potrebe da sve drugo zapostavljaš ili porediš sa njim. Tvoj život je takav - kakav jeste, njegov je drugačiji i jasno je da ga gradiš na drugim stvarima, koje verovatno nikada neće imati veze sa njim.

Slavne ličnosti jesu osobe koje zaslužuju divljenje zbog postignutih uspeha, zbog hrabrosti i jačine da se nose i sa lepim i sa manje lepim komentarima, ali ni oni nisu idealni i savršeni kako ih prikazuju. Uvek zapamtite da su i to bića od krvi i mesa, koja isto tako greše i ispravljaju greške. Uostalom, kao i svi mi. 


Anja...

04. јануар 2015.

Roditelji i tinejdžeri ☺

Roditeljska briga je ono što nas prati od samog dolaska na ovaj svet. Pružaju nam svu svoju ljubav i nežnost, učestvuju u prvim izgovorenim rečima, prvim napravljenim koracima, bodre nas pri polasku u školu, pomažu nam oko domaćih zadataka, pružaju nam podršku onda kada pokleknemo. I dok trepnemo, već smo tinejdžeri, a njihova mala deca više nisu tako mala. Očekuju više slobode, više poverenja i više razumevanja.Desi se da zaborave da im dete više nema 10, već 13 ili 18 godina i da već postaje samostalno i spremno da samo donosi odluke i da isto tako greši i ispravlja te greške.




Poznajem mnogo roditelja koji su odrastali u vrlo nezahvalnim uslovima. U siromaštvu, u neslozi ili uz mnoštvo problema koji su onemogućili da im detinjstvo teče onako kako svako dete zaslužuje. Svi ti činioci, uticali su na to da svoju decu drže kao kap vode na dlanu, želevši da im obezbede sve ono što oni nisu mogli da imaju. Štede ih, ne dozvoljavaju im da rade čak ni osnovne stvari, opravdavaju njihovo razmaženo ponašanje i sl.
I upravo zato je to vrlo pogrešno. Svako dete od malih nogu mora da nauči da se nosi sa svim lepim i manje lepim stvarima. Ako ga od malena roditelji pošteđuju svega što je loše, neće shvatiti da svet nije tako lepo mesto i da ga čekaju i one sasvim suprotne stvari. 
Ako i vi tako odrastate - uz sve povlastice, uz svu ljubav, nežnost i zaštitu, pokušajte da se otrgnete i da popričate sa roditeljima. Zahvalite im na svemu što čine za vas, ali i isto tako objasnite da ste već dovoljno odrasli i spremni da se i sami suočite sa određenim stvarima koje su svakako sastavni deo života. 



Želela bih da pređem na one osnovne probleme koji se javljaju između roditelja i tinejdžera i koje vi, obični tinejdžeri, možda možete da promenite i popravite.

Strogi roditelji?

Postoje roditelji koji ne mogu da prestanu da kontrolišu svoju decu i koji ne mogu da prihvate da im dete zaista ima dovoljno godina da bi bilo samostalno. Onemogućuju mu da bude sa prijateljima malo duže nego inače ili ga stalno kontrolišu. Ukoliko imate takve roditelje, važno je da pričate sa njima. Uglavnom nema svrhe da im govorite kako je njihovo razmišljanje pogrešno, već odmah treba da pređete na stvar. Pokušajte da dođete do određene pogodbe. Na primer, možete da im kažete kako ćete se stvarno truditi oko škole i oko toga da imate što viši prosek, pod uslovom da vam daju da ostanete napolju samo pola sata duže. I naravno, važno je da to ispoštujete. Kada roditelji vide da poštujete dogovor i da radite sve onako kako ste se dogovorili, neće biti nikakvih problema. Kada vam ne dozvole da odete negde ili uradite nešto što vam znači, otvoreno im recite koliko je to vama važno i zaista se potrudite da im na lep način objasnite, umesto da započinjete svađu i prepirku. Na taj način ništa nećete postići. Sem toga, kada vam i nakon dužeg nagovaranja ne dozvoljavaju da uradite nešto što ste želeli ili da odete negde gde se planirali, najbolje je da odustanete i da ne reaguje plačući ili izazivajući sukob. Sve to hrabro podnesite, naravno da je moguće.

Roditelji vam ne dozvoljavaju da imate dečka?

Roditelji koji su odrastali pored takvih, staromodnih roditelja i uopšte u patrijarhalnim porodicama, nisu smeli da imaju dečka dok sasvim ne odrastu i ne postanu punoletni. Neki od njih su odlučili da tako nešto ne prenose i na svoju decu, znajući koliko im je to teško padalo, ali neki roditelji taj običaj prenose dalje. I onda dođe vreme kada se stvarno zaljubite. Plašite se njihove reakcije, ne znate šta je najbolje reći i uraditi... Vrlo je važno da tu vezu ne krijete. Ma kako to u jednom trenutku bilo najpametnije, oni će jednom sigurno saznati. Vremenom nećete znati šta da im kažete kako bi izašli iz kuće ili kako da im odgovorite na to zašto vam je telefon konstantno u rukama. Pokušajte da uhvatite momenat kada su lepo raspoloženi i povedite razgovor o tome. Recite im da ste se zaljubili i odmah im recite ko je taj dečko, koliko godina ima i ko su mu roditelji, jer je njima to mahom važnom znati. Naravno, ne treba da govorite svaku sitnicu i nešto što je intimno vezano za vaš odnos, ali neke opšte informacije su u redu. Odmah im dajte do znanja da znate šta radite i da ne treba da se plaše vaših postupaka, ali bi vam svakako značilo da imate podršku.☺ 

Roditelji nemaju poverenja u vas?

Čini mi se da je ovo najgora situacija. Bilo da ste je sami izazvali ili oni jednostavno ne mogu da se pouzdaju u vas, iz nekih, samo njima poznatih razloga, važno je da vremenom naučite da nadogradite to poverenje. Pokušajte da im pokažete da nema razloga da se tako ponašaju, jer niste neko ko prelazi preko dogovora. Kada izlazite iz kuće, recite im gde idete i kada ćete se otprilike vratiti. I trudite se da to ispunite. Nemojte da im obećavate nešto za šta niste sigurni da ćete moći da ispunite. Kada nešto obećate, onda to i ispunite, jer će na taj način najčešće moći da se uvere da ipak mogu da vam veruju i da ih niste izneverili.

Roditelji kojima je jedina preokupacija vaše školovanje?

Školu sam oduvek posmatrala kao mesto u kom trud treba da pokazuju samo osobe željne znanja i osobe koje istinski žele da jednog dana postanu nešto o čemu već dugo maštaju. Najmanje podnosim kada nekoga vređaju jer ima loše ocene ili jer nije upisao fakultet. To su apsolutno nevažne stvari. Nismo svi predodređeni za to da završimo visoke škole. Nekome je važno da završi samo ono što mora, sa ocenama dovoljnim za željeni prosek i jednostavno nema ambiciju da se dalje školuje. Međutim, roditelji su ti koji uglavnom zahtevaju više učenja, bilo zbog toga što žele da im deca jednog dana bud uuspešna, bilo da to rade zbog ličnog ugleda i ugleda deteta. U svakom slučaju, ako niste neko ko voli da uči i ako nemate ambiciju za upisivanje nečega važnog u budućnosti, otvoreno recite roditeljima da ćete se truditi, ali da ne želite pritisak, baš zato što vam to ne odgovara i zato što ne želite da oni od vas previše očekuju. Znam mnoštvo divnih i prepametnih osoba, koje nemaju visoko obrazovanje i to dovoljno govori da ono ne predstavlja neophodnu i osnovnu stvar. Baš to pokušajte da objasnite roditeljima. S druge strane, ako je i vama škola važna i ako želite da se trudite oko nje, onda isto tako objasnite roditeljima da ćete se truditi za sebe i zbog sebe i da loše ocene ne treba da prihvataju kao nešto strašno, već kao nešto što ćete uz malo truda svakako moći da popravite.

Brat/sestra imaju više povlastica nego vi, roditelji vas stalno porede?

Bilo da ste stariji ili mlađi, roditelji su uvek za nijansu ponosniji na jedno dete - ono koje ostvaruje više uspeha, ono koje je uspešnije u školi i van nje. Ne, to ne znači da vas oni nejednako vole, samo žele da im oba deteta budu jednako dobra. Kada je jedno lošije u određenim stvarima, često ga porede sa bratom ili sestrom, u težnji da ga navedu da i samo bude takvo. Međutim, moraju da shvate da ste vi različiti, da volite različite stvari i da sanjate različite snove. Ako vam je već preko glave svega toga, otvoreno im recite da želite da izgrađujete svoju ličnost i da želite da poštuju ono što uradite, a ne da sve to konstantno porede sa uspesima drugog deteta. Sem toga, ako primetite da je vašem bratu ili sestri dozvoljeno da duže ostaje napolju, ispred računara ili ako njegove padova podržavaju lepim rečima, a tvoje lošim, lepo im recite koliko vam to smeta. Ništa ne postižete time što ćete se povući u sebe ili sasvim izolovati od drugih. Rešite problem unutar porodice, jer je to jedini način da svi dođete do krajnje pozitivnog rešenja.


Roditelji vas primoravaju da pohađate aktivnost koju ne volite?

Mnogi roditelji žele da njihova deca nastave nešto u čemu su i sami bili dobri. Bio to sport, sviranje određenog instrumenta ili nešto treće - oni ne mogu da shvate njihovo dete nije igračka, već stvarna osoba koja ima sasvim druga interesovanja. S druge strane, roditelji jednostavno žele da im se dete bavi nečim, kako bi ga odvukli od računara i kuće. Ako ne volite to što trenirate ili aktivnost koju pohađate, lepo pričajte sa njima i navedite im razloga zbog kojih bi to voleli da prestanete da radite. Pokušajte da pogledate po internetu ili se raspitajte među prijateljima šta bi bilo dobro početi da trenirate, pa pokušajte sa nečim novim. Roditeljima je važno samo da imate neku aktivnost, a kada je pronađete, neće im biti problem da vam dozvole da se ispišete sa onoga što ste pohađali do tada.☺

Roditelji vam ne dozvoljavaju da oblačite ono što oblače vaši prijatelji, ili da se šminkate?

Donekle razumem roditelje, jer ne mogu da prihvate da im je dete već sa 12 godina i suviše zrelo i da već tada želi da se šminka i oblači onako kako oni ne smatraju prikladnim. Međutim, današnje mlade generacije mnogo ranije sazrevaju, a deca su već sa 5 - 6 godina i više nego pametna i gotovo sve znaju. Kada vam roditelji ne dozvoljavaju da naneste malo šminke u školu, pokušajte prvo da razmislite o tome koliko godina imate i zašto zapravo želite tu šminku. Ako imate 12 - 13 godina, prirodno je da vam to još uvek ne dozvoljavaju, zato što jeste mlade i najbolje je da još malo sačekate, jer ćete posle do kraja života moći da nanosite onoliko šminke koliko želite. Kada vam ne dozvole da na žurku obučete suknjicu ili haljinicu, pokušajte da pričate sa njima i da im dozvolite da krenu sa vama u kupovinu i odaberu neku koja bi bila dovoljno prikladna. Nema potrebe da pravite scene i da grubim glasom iskazujete nezadovoljstvo, već problem rešite na jedan mirniji način.

Svi navedeni problemi, zaista su i suviše često prisutni među roditeljima i tinejdžerima. Nije nemoguće rešiti ih, ali morate jednako da se potrudite da budete strpljivi i vrlo razumni. Možda roditelji preteruju, ali sve rade isključivo za vaše dobro. Tačno je da ponekad preteruju, ali često to rade vrlo nesvesno. Poštujte ih, trudite se da imate vrlo lep i otvoren odnos, imajte poverenja u njih, ne lažite ih, ne krijte im ono što bi trebalo da znaju i neće biti razloga da sumnjaju u vas. Ko će vas drugi voleti i podržavati, ako ne oni. 


Anja...