31. децембар 2015.

Zbogom 2015. godino, pamtiću te...

Došlo je vreme da kažemo zbogom još jednoj godini. Bila je naporna i neizvesna, puna lepih i manje lepih trenutaka. Izvukla nam je mnogo osmeha, ali i suza. Pružila nam je mnogo važnih životnih pouka i od nas napravila snažnije i izgrađenije osobe. Sada se dostojanstveno pozdravljamo sa njom i upuštamo se u nove životne izazove...


Prošle godine, u ovo vreme, nisam imala bitne ciljeve za 2015. godinu. Na prvom mestu bili su mi sreća i zdravlje moje porodice i odličan uspeh u školi. Smatrala sam da će sve ostalo doći samo od sebe. Bila sam stidljiva i nisam imala mnogo samopouzdanja. Moje društvo je počelo da proslavlja 18. rođendane, a ja sam nerado išla na iste, jer sam se uvek držala po strani. U martu sam proslavila svoj 18. rođendan. Uživala sam u svakom trenutku te večeri! Do kraja godine, išla sam na mnoge rođendanske proslave, kod posebno bliskih i onih manje bliskih prijatelja, i postepeno sam se oslobađala. Sada sam među najveselijim gostima! Letos sam imala 20 nezaboravnih dana u Šumadiji, daleko od moje ravnice. Krenula sam u četvrtu godinu srednje škole i osećam da je vreme da konačno počnem da donosim odluke i biram svoje dalje životne puteve. Osim lepih stvari, ovu godinu obeležile su i one koje su umanjile njenu posebnost. Na prvom mestu, tu je mamino narušeno zdravlje, potom i operacija vratne diskus hernije, zbog čega sam mnoge obaveze preuzela na sebe. Samim tim, imala sam manje vremena i morala sam da kažem zbogom svemu što sam radila na ask-u duge dve i po godine. Shvatila sam kome je zaista stalo do mene i ko su moji pravi prijatelji. Nekima ću reći zbogom već u junu, kada svi krenemo odabranim putem, a za neke ljude ću biti tu kroz ceo život.  Kada je u pitanju blog, imala sam jednu jako uspešnu godinu! Početkom iste nisam imala gadžet sa čitaocima, a sada imam 330 čitalaca, preko 175.000 pregleda i oko 5.000 komentara. Napisala sam skoro 140 postova. Dobila sam novi fotoaparat i dobrim fotografijama znatno unapredila svoj blog. Dobila sam šansu da pišem za Famozu i sada i zvanično obećavam da ću se potruditi da sledeće godine budem redovnija po pitanju pisanja na portalu. Dobila sam mnogo pohvala i mnogo konstruktivnih kritika koje su učinile da poboljšam sadržaj na svom blogu. Trudim se da budem originalna i iskreno verujem da će mi sledeća godina biti još uspešnija nego ova. Iskreno sam vam zahvalna na svakom kliku koji vas je doveo na moj blog, na svakom komentaru i na svakom učlanjenju. U 2016. godini vam spremam mnogo lepih postova i nadam se da ćemo se i dalje družiti ovako lepo kao i do sada!


Sutra popunjavamo 1. od 366 praznih stranica. Sami biramo kako ćemo je popuniti. Budimo pametni, nasmejani, istrajni i uporni i knjiga će biti popunjena samo onim najlepšim stvarima!

HVALA VAM NA SVEMU ŠTO STE MI PRUŽILI U 2015. GODINI!
ŽELIM VAM SREĆNU I USPEŠNU GODINU, PUNO ZDRAVLJA, SREĆE I LJUBAVI I OSTVARENJE SVIH MALIH I VELIKIH ŽELJA KOJE STE ZAMISLILI!

Voli vas vaša

30. децембар 2015.

Jedan dan na raspustu!

Već nedelju dana sam na raspustu. Uspela sam da se odmorim, naspavam, da pročitam nekoliko knjiga, da pogledam nekoliko filmova, da se posvetim fotografisanju i blogovanju. Što se mene tiče, škola već može da počne, jer me manjak obaveza čini mnogo lenjom nego inače. Verovatno sam jedina, ali obaveze me čine mnogo aktivnijom i spremnijom za nove izazove. :) Danas ću vam pokazati kako prolazi jedan moj običan dan na raspustu. Nekada sam po ceo dan u kući, nekada sam ceo dan van nje, ali u suštini, ovo je moja svakodnevna rutina tokom zimskog raspusta. Ovaj post radim u saradnji sa Danijelom, sa bloga My little corner. Ona je moja jako draga onlajn drugarica i zato obavezno posetite njen blog i prelistajte njene postove. :)


Ustala sam u 8, ranije nego inače, jer sam morala da odem do škole. Obavila sam ličnu higijenu, kao i obično, i doručkovala moje omiljene krofne (kupujem ih u Idei).



Oblačim se, stavljam šal i kapu koje mi je baka nedavno isplela i krećem od kuće...



Sa drugaricom sam otišla u školu i preuzela knjižicu. Iz matematike standarna četvorka, a sociologija je iz mene izvukla više suza nego ijedan drugi predmet u ove četiri godine!



Posle škole sam bila kod drugarice. Došla sam kući oko 14 h, ručala i zasladila se. :)


Uhvatila sam dnevno svetlo da islikam ono što mi je potrebno za post. Pripremanje podloge, stvari za slikanje i ponovno raspremanje mi oduzmu bar sat vremena, a mrak rano pada, pa se trudim da završim do 15 h.


Otišla sam do prodavnice sa mamom, po neke grickalice i namirnice za pravljenje novogodišnjih kolačića. :)


Prebacivala sam i editovala slike, pisala post, gledala Jutjub videe.



Tetka mi je donela Novogodišnji poklončić. Između ostalog, tu se našla šolja sa mojim omiljenim kafama. Tačno zna da me takve sitnice obraduju. :)



Istuširala sam se i oprala kosu. Uglavnom je ne sušim fenom, samo kada žurim. :)



Posle tuširanja sam sebi napravila kakao i čitala sam knjigu.

Od 21 h, pa do 1 ili 2 ujutru gledam filmove, serije, igram Sims, čitam knjigu i sl. Nakon toga pranje zuba i spavanje. I tako moj dan prođe, u odmoru i uživanju, kako i dolikuje raspustu. :)
Nadam se da vam se post dopao, pozdravljam vas do narednog! :*

27. децембар 2015.

Uređeni haos - novi planer za 2016. godinu!

Oduvek sam se divila osobama koje od prvog do poslednjeg dana u godini istraju u redovnom vođenju planera. Zapisuju svaki detalj i svaku obavezu, proveravaju ga i popunjavaju svake večeri. I ja sam pokušala da istrajem u tome, ali nikada nisam uspela. Ove godine mi je mama kupila planer, u nadi da će me motivisati. I ja se nadam da hoće, jer je to moja prva želja na listi za 2016. godinu. :) 


Već dugo gledam planere sa Fejsbuk stranice Uređeni haos. Kasnije sam otkrila da imaju i svoj Instagram profil, putem koga sam i naručila svoj planer. Ja sam naručila klasičan planer, ali možete da poručite i standardni ženski planer, mini ženski planer, desk planer itd. Kompletnu ponudu možete pronaći na Fejsbuk stranici, a za cene se javite u inbox. Moj planer koštao je 500 dinara, sa poštarinom i ptt troškovima 840 dinara. :)


Planer je vrlo lepo odrađen. Čvrstog je poveza i poprilično je velik. Malo je manji od sveske A4 formata. U drugim planerima je sadržaj verovatno drugačiji, ali ovde su sve stranice iste. Kada otvorite planer, možete da vidite citat: 'Cilj bez plana je samo želja' - Antoan de Sent Egziperi. 


Ovo mi je vrlo simpatično. Kada kupite planer, imate prostor da napišete svoje podatke i svoj kontakt, a ako se desi da ga slučajno izgubite, onaj ko ga pronađe moći će da vam ga vrati. :)



Kao što možete da vidite, na svakoj strani postoji prostor za datum i dan u nedelji. Potom po satima, od 7 do 21h zapisujete svoje obaveze. Sa strane imate prazno mesto za beleške i to do liste. :) 


Jedva čekam 1. januar da počnem da ga popunjavam, pa vam javljam ako istrajem u tome. :)

Da li i vi vodite planer i koliko ste do sada bili uspešni u tome?

25. децембар 2015.

Kako sam provela decembar?

Pre nego što pređem na današnji post, svim mojim prijateljima i čitaocima katoličke veroispovesti želim srećan Božić! Nadam se da uživate u poklonima koji su se krili ispod jelke, u svim čarolijama mamine kuhinje i u društvu najbližih ljudi :)

Sa oduševljenjem i osmehom od uva do uva, mogu da kažem da je raspust konačno počeo! U sredu se oglasilo poslednje školsko zvono u ovoj godini, a ja sam zbacila ranac sa ramena, pogrickala kokice, pogledala film i pročitala Šeldonovu knjigu za par sati. Decembar me je iscrpeo! Uživala sam u svakom slobodnom trenutku ovog čarobnog meseca, ali obaveze su me pritiskale sa svih strana. Naporno sam učila i molila se da sva ta zbrka što pre prođe. I prošla je! Sada pravim planove za novu godinu, pišem vam postove, uživam u čarima knjiga i filmova i punim baterije za dalje...


Kada izuzmemo obaveze, ovaj mesec obeležili su mnogi lepi trenuci. Za početak, pokrenula sam novu rubriku na blogu. Odziv je ogroman, komentari su krajnje pozitivni i iskreno mi je drago što vam se dopada. Pisala sam Deda Mrazu i opet, vaši komentari su me ostavili bez teksta. Dva sata sam ronila suze pišući ovaj post, ali zasigurno mi je jedan od omiljenih. Stigao je prvi Infinity Book Box i ulepšao mi je celu tu nedelju koja je samo po sebi bila naporna i beskrajno duga. Istog tog dana sam se ošišala, ponovo do ramena. I opet tog dana, moj najbolji drug proslavio je 18. rođendan. Divno sam se provela! Malo nakon toga, mama i ja smo kitile jelku. Bila sam prava šeprtlja, pa sam je već posle dva dana srušila, ali onda smo je ponovo oktile i sada je još lepša. :) Coca Cola karavan je 16. decembra došao u Sombor. Slikala sam se sa Ciletom i Kovalskom i donela knjige za humanitarnu akciju. Bilo je stvarno lepo, ali gužva je bila nesnosna, a temperatura ispod nule. Dva dana kasnije, jedna od mojih jako dobrih drugarica takođe je proslavila 18. rođendan i provela sam se jednako dobro.  U subotu, 19. decembra, bila je moja slava, pa sam uživala u maminim đakonijama. Čorba, meso, ruska salata, torta, kolači... Pre par dana sam sa tatom kitila spoljašnji deo kuće, ostali su još završni 'radovi' i u subotu ćemo obasjati celu ulicu. :) Sastavila sam listu stvari koje želim da ostvarim u 2016. godini, što znači da se već polako pozdravljam sa ovom. :)


Naredne nedelje se, sem dočeka, koji takođe u mom slučaju neće biti interesantan gde god da odem, neće ništa posebno dešavati. Verovatno ću ići kod drugarice, ali generalno ne volim dočeke i svu euforiju oko toga, pa me to ne raduje mnogo. Jutros mi je stigao novi planer za 2016. koji ću vam pokazati verovatno već u narednom  postu. Do kraja meseca očekujte jedan collab post, a sve ostalo će, sigurna sam, doći spontano, kako to kod mene uvek biva. :)

Kako ste vi proveli poslednji mesec u godini?
Gde planirate da idete za doček?

23. децембар 2015.

30 stvari koje želim da ostvarim u 2016!

Svake godine, kada sat otkuca ponoć i kada januar smeni decembar, poželim samo jednu želju, koju ne mogu sasvim sama da ostvarim. Sve ostale završe na spisku i trudim se da one, tokom 12 meseci, trudom, radom i strpljenjem, budu ispunjene. Do sada nisam pisala duge spiskove. Uglavnom su to bili papirići sa nekoliko stvari koje sam želela i brzo ostvarila. Međutim, 2016. godine pravim jedan krupan korak, jer ću tokom nje iz srednjoškolca preći u brucoša, a kako bih sebe dodatno motivisala, moram da se pobrinem da želja bude više i da se one postepeno, dan po dan, ostvaruju. :) Nadam se da ću sledeće godine, u ovo vreme, moći da vam postavim sliku svojih želja sa štikliranim kvadratićima pored. U nastavku pogledajte šta ja to (ludo ili razumno) želim da ostvarim sledeće godine. :)


Redovno voditi planer;
 Posvetiti se učenju za prijemni;
Upisati željeni fakultet;
Kupiti idealnu haljinu za maturu; 
Savladati hodanje na štiklama; 
Češće se šminkati; 
Pročitati 40 knjiga;
Pogledati 20 filmova;
Češće postavljati slike na Instagramu; 
Kupiti novi mobilni telefon; 
Kupiti novi stativ; 
Kupiti novi ranac; 
Kupiti novu memorijsku karticu za telefon i fotoaparat;
Pojesti čokoladu od 300 g (za jedan dan!);
Otići na izlet sa društvom;
Otići bar na jedan koncert; 
Savladati veštinu mešenja testa;
Upoznati neke nove osobe;
Dobrovoljno dati krv;
Pogledati sve delove Harija Potera (da li sam jedina osoba koja nije gledala ovaj film?);
Pogledati film Divergent;
Promeniti raspored nameštaja u sobi;
Jedan dan provesti bez laptopa, telefona, TV-a itd.;
Imati 500 + čitalaca na blogu;
Imati 250.000 + pregleda na blogu; 
Kupiti originalne rođendanske poklone prijateljima;
Češće vezivati kosu;
Pronaći neki novi, interesantan časopis za čitanje;
Više vežbati;
Poljubiti nekoga :)



Da li i ste i vi sastavili svoju listu stvari koje želite da ostvarite u narednoj godini? :)


19. децембар 2015.

Tegla uspomena 2015!

Za dve nedelje bićemo u 2016. godini. Kao što je Andrijana vesnik proleća, tako sam ja vesnik decembra, i žao mi je što će on uskoro proći i sa sobom odneti svu svoju čaroliju. Škola mi uzima skoro svaki atom snage, ali one poslednje atome čuvam za pripremanje decembarskih postova u kojima uživam! Danas otvaramo moju teglu uspomena. Napravila sam je u januaru ove godine i tek sada, kada ponovo čitam taj post i gledam slike koje su poprilično loše, shvatam koliko se toga promenilo ove godine i koliko sam zapravo unapredila svoj blog. Nije bilo jednostavno, ali vreme, trud, posvećenost i strpljenje učinili su da budem ovde gde jesam. :)


Moja tegla uspomena je prepuna računa - iz drogerija, prodavnica odeće, Sajma knjiga i kafića u kojima sam bila po prvi put. Tu su i autobuske karte i stvarčice iz kafića u kojima sam se slučajno zatekla. Na samom početku godine, kada sam tek napravila teglu, na malim papirićima sam pisala o interesantnim stvarima koje su mi se dešavale, ali to sam vrlo brzo prestala da radim, pa je takvih papirića jedva nekoliko. U tegli su se našli i omoti od čokoladica, koji me podsećaju na neke važne momente. U suštini, više je onih stvari koje su suviše krupne da stanu u malu teglu, kao što su slike, pokloni i čestitke sa 18. rođendana, slike i uspomene sa raspusta i slično.
Što se tiče 2016. godine, mislim da ću isprazniti ovu teglu, i osloboditi je za uspomene koja tek slede. Promeniću samo sličicu na kojoj piše godina, jer mi se izgled tegle dopada i ne bih je menjala. :)





Da li ste i vi ove godine imali svoju teglu uspomena?
Ako niste, da li planirate da je napravite za uspomene koje slede u narednoj godini? :)


16. децембар 2015.

#AnjaSavetuje - Strah od zubara, ljubomorne drugarice, neuzvraćene ljubavi! #2

Pre nego što uopšte pređem na odgovaranje, želim da vam se zahvalim na poverenju i na svim lepim rečima koje mi pišete, što u komentarima, što putem e-maila, što na Instagramu... Drago mi je što sam pokrenula ovu rubriku i drago mi je što mogu da vam pomognem na svoj način. Nisam pristalica dugih postova, ali ovi su izuzetak, jer znam da svako želi odgovor na svoje pitanje, a red je da tome izađem u susret. Na neka sam odgovorila u komentaru, pa proverite prethodni post iz ove rubrike. :) Da ne dužim, pređimo na ovih 30 i nešto pitanja na koja sam odgovarala... pa, bar 5 dana. :)



Možda te zaista izbegavaju, a možda to rade nenamerno, jer misle da učiš, da si zauzeta ili da nemaš vremena da dođeš kod njih. Za početak ih bar jednom nedeljno pozovi kod sebe. Shvatiće da imaš vremena za druženje i možda će u tom slučaju i one tebe narednih puta pozivati. Ako te i nakon toga ne bude pozivale, ili ako često budu odbijale da dođu kod tebe, to je već znak za uzbunu. U tom slučaju nemoj da im dozvoliš da prepišu od tebe, a ako te zbog toga napadnu, reci da se isto tako loše osećaš kada se one međusobno druže, a tebe uglavnom ne uključuju u svoje planove. Kao tvoje najbolje drugarice treba otvoreno da ti kažu šta im smeta kod tebe i zbog čega te u poslednje vreme izbegavaju. Što se tiče njihovog odnosa prema školi, pokušaj otvoreno da im kažeš da je problem u tome što nedovoljno uče, a očekuju visoke ocene, a zbog toga ne treba da krive nastavnike. Treba da se potrude i nauče, i tada neće biti problema. Objasni im to na najlepši mogući način, a ukoliko se zbog toga naljute na tebe, zapitaj se kakve su to drugarice i da li je ipak korist ono što one žele i izvlače od tebe.


Stvarno ne treba da te bude sramota. Na Fejsbuku si verovatno mnogo puta poslala zahtev nekoj osobi koju ne znaš čak ni iz viđenja, pa zašto onda ne bi poslala zahtev osobi koju si videla, koja ti se dopala i koju bi volela bolje da upoznaš? Razumela bih da te je sramota da mu napišeš poruku, ali zahtev je nešto drugo i prihvatiće ga kao i svaki drugi. A ti ćeš verovatno biti srećna zbog toga i znaćeš da si prešla preko svoje stidljivosti i učinila jedan malecni, a opet, tebi važan korak. :*


S obzirom na to da on zna da si zaljubljena u njega, a ne čini ništa kako bi se zbližio sa tobom - ili mu se ne sviđaš, ili je sramežljiv poput tebe. U društvu verovatno ne deluje kao stidljiva osoba, ali odnos sa devojčicama je sasvim druga priča. Postoji samo jedan način da saznaš da li mu se sviđaš ili ipak ne. Za početak - ostvarite kontakt uživo. Koliko sam mogla da zaključim, vi ste često u zajedničkom društvu. Ne treba uvek da stojiš po strani. Treba da se uključiš u razgovor, da ga nešto pitaš ili zamoliš. Na primer, pitaj ga da li može da ti pozajmi nešto od školskog pribora, da li može da ti pomogne da pređeš neki nivo u igrici, da li može da ti pridrži nešto i sl. Zahvali mu se ako to nešto uradi i napravićeš mali, ali značajan pomak. Čim ostvarite taj prvi kontakt, brže ćeš se oslobađati. Verujem da ćeš brzo nakon toga osetiti slobodu da mu se javiš na Fejsu. Ako se drugi put on tebi javi, znači da si napravila pravu stvar. Međutim, nećemo ići toliko daleko. Počni ovako kako sam rekla, a malo po malo i verujem da ćete brzo postati prijatelji, a onda možda i nešto više. :)


Slažem se da si vrlo mlada i drago mi je što imaš isti stav. Mnoge tvoje vršnjakinje misle da su sasvim spremne da se upuste u vezu, a većina zapravo nije. Međutim, sled okolnosti vodi do veze, jer je ona sledeći korak nakon što je zaljubljenost obostrana. Kada mu priznaš da si zaljubljena u njega, i kada on to isto prizna tebi, pretpostavljam da će te pitati da li želiš da budete zajedno. Biće čudno ako ne pristaneš, pa zato možeš da mu kažeš da to želiš, ali mu isto tako objasni da si premlada i da prosto ne može da očekuje mnogo. Veza u tvojim godinama može da podrazumeva često viđanje, šetnje, držanje za ruke i sl. Ništa previše, ništa vulgarno i napadno. Zvanično ćete biti zajedno, ali na vaš način - dečiji. :)


Poslednje rešenje je da kućnog ljubimca dobiješ na poklon. Ukoliko ti je brzo rođendan ili ako razumenjujete poklone za praznike, možeš da kažeš najboljoj drugarici da želiš da ti pokloni zeku. Zeke nisu toliko skupe, pa čak i ako prvi način nije moguć, možeš i sama da sakupiš dovoljno novca i da ga kupiš, a onda zamoli drugaricu da pred tvojim roditeljima odglumi da ti ga je kupila i poklonila. Tako će zeka već biti u vašem domu i oni neće imati mnogo izbora - prihvatiće ga jer je već tu i čini te srećnom. Još jedan način je da zamoliš neku od bliskih drugarica, koja ima malog kućnog ljubimca, da ti ga da na čuvanje dva - tri dana. Imaćeš priliku da pokažeš roditeljima da znaš da se brineš o njemu i možda će nakon toga pristati da ti ga kupe. :)


I ja sam par puta, sasvim slučajno, rekla da je bolje da radimo taj čas ili da sam ista grupa sa nekim ko je pored mene, jer je profesorka pogrešila. Zato je razumem i verujem da to nije želela namerno da izgovori, ali desilo se. Čak i da ona to nije rekla, nastavnica bi vam svejedno dala kontrolni, tako da zapravo i nije kriva i drugi je bezrazložno napadaju. Reci joj da ne treba da se nervira jer je to sada prošlo i svi će svakako zaboraviti šta se desilo, ali i da se sledeći put ne meša, jer je tako najbolje po nju. U prvom momentu joj je verovatno bilo krivo, ali svi grešimo i ne treba to previše da prima k srcu. 


On očigledno nije spreman za ozbiljnu vezu. Lako je primetiti da ste oboje vrlo mladi, a isto tako je lako zapaziti da je on vrlo detinjast i da zapravo ni sam ne zna šta želi. Do sada je mnogo puta mogao da te pita za vezu, a pošto to nije uradio i pri tome tvrdi da ima devojku, verovatno je nespreman. Mislim da je najbolje da ne žuriš i da ne insistiraš na vezi. Budite dobri drugari, dopisujte se i družite, a on će te, kada to sam bude želeo, verovatno pitati da budete zajedno. Što više tvoje drugarice ili drugovi budu insistirali na tome da te pita za vezu, sve manje će želeti to da uradi. Zato ih zamoli da to više ne rade, jer je najbolje da sami radite na svom odnosu, bez mešanja drugih. :)


Bilo bi super kada biste prvi kontakt ostvarili uživo, a ne preko Fejsa. Gledali ste se, ali niste pričali, pa se zapravo i niste upoznali onako kako dolikuje. Ne znam kakav odnos sa bratom imaš, ali ako je osoba od poverenja, možda možeš diskretno da mu kažeš da bi volela da te upozna sa svojim drugom. Ako ta mogućnost otpada, onda preostaje da mu pišeš preko Fejsa. Nemoj odmah da ga pitaš kako je i šta radi, jer je to po mom mišljenju pomalo napadno, pošto ga ne poznaješ. Pokušaj da započneš dopisivanje nekim pitanjem na koje bi mogao da ti odgovori, npr. u vezi sporta ako nešto trenira, u vezi tvog brata, u vezi nekog dešavanja u vašem gradu i sl. A ako ne želiš tako, uvek preostaje mogućnost da budeš otvorena i da mu odmah kažeš kako si ga videla kod brata na rođendanu i kako želiš da ga upoznaš, jer ti se čini kao super dečko. Iskrenost uvek dobro prolazi. :)


Promena škole ne dolazi u obzir. Možda bi u novoj školi bila opuštenija, ali još uvek si mala i rano je za putovanje u drugi grad radi školovanja. Znam da ti je jako teško, ali u svakoj školi postoje deca profesora, direktora ili bivših direktora, kojima se povlađuje, ili koju drugi, nasuprot tome, izbegavaju i smatraju da su nafurana i isfolirana. Kao što i sama kažeš, tek kada te upoznaju, deca shvate kakva si zaista. Svi oni koji te namerno ogovaraju iza leđa ne treba da ti budu važni. Tvoji prijatelji znaju kakva si i znaju koliko se trudiš oko škole, a oni koji te ne poznaju, prirodno, imaju predrasude. Profesore i njihov odnos prema tebi, nažalost, nećeš moći da promeniš. Ne možeš da im se suprotstaviš, pa je zato najbolje da ćutiš i progutaš kada pomenu tvoju mamu. Uči, trudi se i dokazuj svoj znanje - i kroz kontrolne, i kroz odgovaranja, i kroz takmičenja, apsolutno kroz sve gde možeš da pokažeš koliko znaš i vrediš. Znam da dve i po godine, koliko još imaš do srednje, deluju predugo, ali što se više budeš obazirala na komentare i što te više budu pogađali, sve teže ćeš preživljavati vreme u školi. Zato pokušaj da se opustiš i da ne razmišljaš o tuđim komentarima i pridikama. Najbolje znaš sve, tvoji prijatelji znaju kakva si i nemoj da dozvoliš da te bilo ko porazi i dovede u situaciju da planeš i izgovoriš nešto što ne treba. Samo hrabro! ❤


Još uvek si jako mlada i prerano je da bilo kome, sem svoje porodice, kažeš 'volim te'. To su krupne reči koje moraš da osetiš pre nego što ih izgovoriš. Polako ulaziš u pubertet i prirodno je da se pojavljuju prve simpatije prema dečacima. Očigledno je da ti se taj dečak sviđa, ali mislim da si još uvek premlada za vezu. Naravno da možeš da mu pošalješ zahtev na Fejsu, ali neka ostane na tome. Možda ti se uopšte ne javi na Fejsu, ali ako se to desi, počnite da se dopisujete, pa dalje šta bude. Za vezu je još rano, ali ako počnete da se dopisujete, to može da traje sve dok ne postaneš malo zrelija i sve dok se ne uveriš da si stvarno zaljubljena u njega. :)


Talenat je nešto na čemu treba da radiš i nešto što treba da neguješ kako bi bila još bolja i uspešnija! Devojčica koja je pobedila možda zaista dobro crta, a možda je posredi to što joj je majka profesorka i ima protekciju - to ne možemo da znamo. U svakom slučaju, ne treba da odustaješ od svojih snova. I ja lepo pišem, ali ne osvajam glavne nagrade na svim literarnim konkursima, niti moj blog ima čitalaca koliko neki drugi blogovi. To ne znači da treba da odustanem. Ja se trudim da svaki moj post bude bolji od onog sledećeg i radim na sebi. Biće još mnogo konkursa na kojima ćeš moći da učestvuješ i na kojima ćeš, sigurna sam, pokupiti mnoge važne nagrade! Samo crtaj i uživaj u svom talentu! :)


I ja sam nosila protezu dve - tri godine u nižim razredima osnovne škole. Prvu sam nosila stalno - i noću i danju, i nije me mrzelo da perem zube i da je stavljam nakon jela. Međutim, kada sam dobila drugu (prvu je moja vilica prerasla), počela sam da je nosim samo noću, takođe jer me je mrzelo da se stalno bavim pranjem zuba, pa te samim tim razumem. Međutim, moji zubi su se ispravili jer sam uspela da dovedem u red stavljanje proteze češće tokom dana. Ovde je važna isključivo samokontrola. Pokušaj sa navijanjem alarma na svakih sat vremena. Ako si tog sata nešto jela i mrzelo te je da opereš zube i da staviš protezu, alarm će te opomenuti da ih opereš i da je staviš na svoje mesto. Tako je, iz mog iskustva, najdelotvornije. Motivacija neka ti bude lep osmeh koji ćeš imati kada svi zubi dođu na svoje mesto, a možeš čak da ištampaš i zalepiš neku sličicu blistavog osmeha na neko vidljivo mesto u sobi. :)


U svom okruženju imam osobu koja je vrlo specifična i po nekim stvarima slična tvojoj drugarici, a takve osobe su mi jako čudne i ne mogu da razumem tu vrstu ljubomore, zavidnosti ili čega već... Čim si ovo napisala, znači da ni tebi njeno ponašanje ne prija. Drugarica je neko sa kim možeš slobodno da pričaš, ne razmišljajući o tome da li će ti nešto zameriti, prigovoriti i sl. Zato je sasvim okej da se udaljiš od nje. Ne treba potpuno da je izbegavaš i da joj ne odgovaraš na poruke, ali nemoj da ulaziš u neke dublje razgovore sa njom. Takođe, nisi u obavezi da joj u istom momentu odgovoriš na svaku poruku koju ti pošalje. Neka shvati da se ne vrti ceo svet oko nje. I nemoj da se ustručavaš da joj kažeš da greši i da se ponaša detinjasto i bezobrazno kada ti prigovori nešto glupo poput toga što gledate isti kanal ili slušate istu pesmu. Preteruje i to moraš da joj staviš do znanja. A čim radi takve stvari, znači da joj nije preterano stalo do tebe. Da jeste, ne bi se tako ponašala. Daj joj malo prostora i pokušaj da se distanciraš od nje, ali i uvek joj iskreno kaži kada pretera. Možda joj tako ukažeš na loše strane njene ličnosti. :)


Moraš da razgovaraš sa njim. Ne kroz svađu ili prepirku, već mirno i oprezno, kako ne bi rekla nešto što pregrubo zvuči. Objasni mu da voliš da gledaš Jutjub videe, jer ti to dođe kao predah od učenja i drugih obaveza koje imaš. Takođe mu objasni da je blog tvoj mali svet i da ne želiš da ga zapostaviš. Priznaj da si neke ocene na početku malo pokvarila, ali da si se sada povratila, popravila ih i da standarno dobijaš dobre ocene, kao i uvek. Obećaj da se padovi sa ocenama više neće dešavati, i trudi se da to bude tako. Sigurna sam da će te saslušati i da ti neće zabraniti blog i Jutjub. Verovatno je još uvek pod utiskom zabrane koju si imala, ali proći će ga i biće sve okej. :)


Problem je u tome što se opterećuješ ocenom. Pre pismenog zadatka verovatno zacrtaš sebi da moraš da dobiješ 5 ili 4, pa u svojoj glavi stalno prevrćeš misli o tome koje zadatke moraš da uradiš, razmišljaš o tome šta će biti ako pogrešiš i sl. Onog momenta kada prestaneš da razmišljaš o tome, nesigurnost će skoro potpuno nestati. Nemoguće je ne razmišljati o svemu tome, ali potrudi se da se manje opterećuješ i pokušaj da pre pismenog pojedeš nešto slatko i da razmišljaš npr. o onome što ćeš raditi kasnije tog dana ili te nedelje, o nečemu što te raduje. Uvek prvo uradi ono što najbolje znaš, jer ćeš se tako opustiti, a onda pređi na one malo komplikovanije zadatke i biće sve okej. Što si opuštenija, to lakše prevazilaziš strah. :)


Nema tu mnogo uvijanja - ona je tvoja mama, takođe je žena i takođe je jednom dobila svoju prvu menstruaciju za koju je morala da kaže svojoj mami. :) Kada sam ja dobila svoju prvu menstruaciju, uplašeno sam joj prišla i rekla: 'Mama, meni curi krv tamo dole'. Znala sam sve o menstruaciji, ranije mi pričala o tome, pa nije morala mnogo da mi objašnjava. Lepo joj priđi i reci da si dobila prvu menstruaciju. Verovatno će te biti sramota, bez obzira na to što je to tvoja mama, ali to je samo trenutak neprijatnosti koji će brzo proći. :)


On je tvoj drug i najbolje je da tako i ostane. Nemoj da potežeš razgovore o vašem odnosu, jer bi on to mogao pogrešno da shvati. Kada bi mu rekla da prema njemu imaš samo drugarska osećanja, pomislio bi da ti dosađuje ili da je suviše napadan i da bi možda trebalo da se udalji, što bi ga u isto vreme i povredilo. Zato jednostavno nastavi da se družiš sa njim. Pričajte i dopisujte se, i ako se prema njemu budeš ponašala kao i prema svakom dobrom i dragom drugu, sigurno neće pogrešno protumačiti tvoje namere. Ukoliko on prvi potegne razgovor o vašem odnosu, onda ćeš morati da mu kažeš šta osećaš, vrlo pažljivo, kako ga ne bi povredila, a kako bi mu u isto vreme pokazala koliko ti znači kao drug. :)


I ja sam nekada bila u fazi obožavanja poznatih ličnosti, kada sam im se divila, slušala njihove pesme, lepila njihove postere i neprestano pričala o njima. Imala sam situacija kada su drugovi iz razreda te ličnosti vređali i nazivali pogrdnim imenima, a to mi je, prirodno, smetalo. A onda sam shvatila da ih ja volim zbog sebe i da meni oni nešto znače, te da nema potrebe da o njima pričam pred drugima. Mogla sam da pričam sa drugaricama, ali ne i sa osobama koje o tome ne vole da slušaju. Jednostavno prestani da pričaš o svom omiljenom bendu pred osobama kojima to smeta, a pričaj pred osobama koje će te saslušati. Čak i kada nešto dobace, nemoj da braniš 1D jer ćeš napraviti samo još goru prepirku. Ignoriši ih i svako na svoju stranu. :)


Možda on tebe posmatra samo kao svoju jako blisku drugaricu. Oseća slobodu da priča sa tobom, da ti daje komplimente i sl. Zna da mu to nećeš zameriti i da verovatno nećeš pogrešno protumačiti. S druge strane, nije isključeno da mu se možda dopadaš, ali to ne možeš da znaš sve dok sam ne progovori o tome. Za sada je najbolje da ga posmatraš kao jako dobrog druga, kao i do sada, a ako se u međuvremenu nešto desi i ako ti prizna da mu se sviđaš, srce će ti najbolje reći šta treba da uradiš. :)


Ona je jednostavno osoba koja voli da se ističe i koja želi da bude bolja od drugih, pa makar taj neko bila i njena najbolja drugarica. To jeste ružno i verovatno se osećaš loše kada vidiš da je ljubomorna i zavidna, ali možda joj do sada niko nije ukazao na njeno ponašanje. Možda bi trebalo da joj prilikom nekog malo ozbiljnijeg razgovora kažeš kako se ponekad osećaš kao da je ljubomorna na to što si dobila bolju ocenu nego ona, a tebi je uvek drago zbog njenih uspeha i osećaš se loše zbog njenog ponašanja. Sama odluči da li ćeš joj to reći ili ne. Ako je osoba koja zna da sasluša i posluša, onda joj slobodno reci, a ako je neko ko se brzo uvredi i naljuti, možda je bolje da prećutiš. Međutim, i tada moraš da preduzmeš nešto. Kada se ponovo dogodi da dobiješ bolju ocenu od nje, i kada zbog toga primetiš njenu ljubomoru, u tom trenutku je pitaj šta joj je i zašto se uvek isto ponaša u takvim situacijama. Jednom će morati da ti da objašnjenje i jednom ćete morati da rešite tu situaciju, samo odaberi pravi trenutak. :)


Namera takvih dečaka je da se istaknu u društvu. On te verovatno ne bi dirao i vređao da se oko njega niko ne nalazi, a ovako želi da ispadne važan. Reci mu da ti je već dosadio sa stalno istim otrcanim forama i da više nije interesantan. A onda se jednostavno okreni na svoju stranu i ignoriši ga. Nema svrhe da se opterećuješ njegovim uvredama i lošim ponašanjem, jer je to deo njega i njegove ličnosti. Najbolje što ti možeš da uradiš, jeste da to progutaš i da ga ignorišeš. Jednom će prestati.


Tvoja drugarica je jako detinjasta. Treba da bude srećna što je doprinela tome da postaneš fan određene ličnosti, jer je super kada što više osoba ceni nečiji rad. Nema potrebe da zbog drugarice koja se jako glupo ponaša, kriješ kome se diviš. Ne treba da je braniš i da govoriš svima koliko je voliš, jer to ljudima zna da bude naporno, ali pred osobama sa kojima se super družiš uvek možeš da pričaš o tome. Ako ona zbog toga prestane da priča sa tobom, objasni joj da se ljuti zbog gluposti. To što imate istog idola, ne znači da je jedna manji, a drugi veći fan. Možete jednako da je volite i podržavate, a ne da se svađate zbog toga. :)


Ne treba sebi da uskraćuješ stvari koje nemaju veze sa učenjem. Slobodno izlazi u grad, druži se, gledaj serije, budi na Fejsu... Važno je da imaš slobodu, jer što više stvari sebi uskraćuješ, to ćeš se osećati lošije i imaćeš manje volje za učenjem. Moraš da budeš organizovanija. Moj savet ti je da nabaviš planer, pogledaj na Fejsbuk stranici 'Uređeni haos'. U tom planeru možeš da pišeš po satima šta kog dana i u koje vreme treba da radiš, sa strane imaš to do liste i sl. Na plutanu tablu iznad kreveta obavezno zakači neke motivacione citate, napiši ime škole koju želiš da upišeš i broj bodova koji su ti potrebni za istu, napiši koje zaključne ocene iz kojih predmeta želiš u drugom polugodištu, a s druge strane upisuj ocene koje dobijaš. Tako ćeš imati najbolji uvid u ono što moraš da popraviš i u ono što želiš u daljem životu. Planer će ti pomoći da se organizuješ i da učiš, a ako od sebe skloniš sve što ti odvlači pažnju i ako pre svega budeš uporna i istrajna - sigurno ćeš uspeti sve da uskladiš! :)


Ona je očigledno jedna zla i manipulativna osoba, koja dobro zna šta radi i koja odlično zna gde treba da udari onda kada joj nešto nije po volji. Najvažnije je da ti, tvoja najbolja drugarica i tvoj najbolji drug znate koliko značite jedni drugima. Treba da održavate vaše prijateljstvo, da budete tu jedni za druge i da joj pokažete da se ne vrti ceo svet oko nje. Ne poveravajte joj se, ne verujte joj, ne provodite mnogo vremena u njenom društvu. Prosto počnite da se udaljavate. Nemojte da se svađate sa njom, jer je moguće da će uraditi nešto loše. Poznajete je i znate na šta je spremna. Međutim, ni slučajno nemojte da dozvolite da budete predugo u njenom društvu ili da slučajno poverujete u bilo šta što ona kaže. Imate jedni druge, a šta god da uradi, potpuno je nevažno, jer će i to proći. Ona će ostati sama, a vi ćete i dalje biti zajedno. Najgore je što ona zna dosta tvojih tajni, ali veruj u to da će ih zadržati za sebe. Čak i da nekome nešto ispriča, nemoj to suviše da primaš k srcu. Trudi se da joj pokažeš da te to ne pogađa i samo hrabro idi napred. Neće birati načine da vas povredi, ali onda će joj ponestati načina i odustaće. Samo strpljivo i sve će doći na svoje. :)


To što se on druži sa popularnijim društvom, ne znači da je uobražen, niti znači da bi i ti morala da budeš u njihovom društvu ako jednog dana među vama bude nešto više. Možda oni i nisu toliko loši, samo u očima drugih izgledaju tako. Očigledno je da mu se sviđaš. Dolazio je na tvoje treninge, ali nijednom ti se nije obratio, i prirodno je da nisi obraćala pažnju na njega. Prosto ga nisi poznavala i nisi znala zbog čega je tu. Međutim, sada, kada znaš da je to bilo zbog tebe, možeš da uradiš nešto po tom pitanju. Imaš dve mogućnosti. Prva je da ga upoznaš preko drugarice. Zamoli je da mu jednom prilikom priđe na odmoru i počne da priča sa njim, pa ti priđi njoj kako bi je nešto pitala, a usput ona može da vas upozna. Druga mogućnost je da mu se javiš preko Fejsa i da budeš skroz otvorena. Reci mu da si nedavno čula da je dolazio na odbojkaške treninge kako bi te upoznao, ali nisi znala da je zbog toga tu i osećaš se pomalo neprijatno jer ispada da si ga ignorisala, a stvarno nije tako. Iskrenost i otvorenost uvek prolaze. Čak i da kaže da nije dolazio zbog tebe, uvek možeš da mu kažeš da si svejedno želela da ga upoznaš, jer ti se čini kao super dečko ili nešto tome slično. Sigurna sam da će to super proći! Srećno i veliki pozdrav za sve moje čitaoce iz Bosne! :*


Možda to jednom prilikom treba da uradiš. Ne konkretno sa najboljim drugom, već ako se desi da u skorijoj budućnosti ponovo izađeš sa nekim dečkom. Kada dođete do izlaska i grljenja, možeš jednostavno lagano da mu priđeš i da ga poljubiš. Ako ne želiš da budeš prva, smelo ga pitaj: 'Kada planiraš da me poljubiš?' ili nešto tome slično. Nije glupo, meni je čak simpatično. Svim tim dečacima je verovatno neprijatno da te prvi poljube, jer ne znaju da li to želiš i kakva će tvoja reakcija biti, a kada im daš do znanja da to želiš, neće biti problema. :) Ti i tvoj drug ste očigledno jako bliski, ali neka on načini prvi korak ako mu se stvarno sviđaš, kad god to bilo, jer je ovde u pitanju prijateljstvo koje je osetljivo. :)


Vas dvoje ste se jako udaljili kada je on otpočeo vezu. Njemu nije bilo prijatno da se dopisuje sa tobom jer nije znao kako da ti objasni svoj postupak, a tebi nije bilo prijatno jer si osećala da bi među vama moglo da bude nešto, a to se nije desilo. Međutim, sada, kada više nije sa tom devojkom, ponovo možeš da pokušaš da obnoviš odnos sa njim. Mislim da je okej da mu pošalješ poruku na Fejsu, gde ćeš mu napisati kako listaš neke vaše stare poruke i kako ti je žao što ste se toliko udaljili. Pitaj ga kako je i šta radi, kako mu je u školi... možda to bude ponovni početak, ne možeš da znaš dok ne probaš. :)


Moraš da se osvrneš oko sebe. Negde u drugom delu učionice, ulice ili na školskom hodniku verovatno postoje devojke koje bi mogle da postanu tvoje dobre drugarice. Tvoj problem je u tome što si se do sada uvek držala svojih drugarica, prvenstveno jer ih dugo poznaješ i jer nisi osećala potrebu da tu nešto dodaješ ili oduzimaš. Nisi sebi dala šansu da se udaljiš od njih i da upoznaš nekog novog. Moraš da počneš da komuniciraš sa drugim ljudima iz neposredne okoline. Svi oni verovatno imaju neko svoje društvo, ali ne mora da znači da im ono u potpunosti odgovara. Možda su u sličnoj situaciji kao i ti. Možeš da potražiš pomoć od nekoga, da mu i sama pružiš pomoć, da zatražiš nešto od školskog pribora nekoj devojci koja ti je simpatična, a kojoj se do sada nisi obratila. To nešto joj vrati i kao znak zahvalnosti kupi čokoladicu. Postoje razne mogućnosti na koje možeš da započneš da komuniciraš sa nekim, samo moraš da veruješ u sebe i da pozitivno gledaš na svet oko sebe. Nije lako steći prijatelje, ali isto tako nije nemoguće. Znam da nije uteha, ali ako imaš potrebu nekome da se izjadaš, ja sam uvek tu... Fejs, mejl, Instagram, ova rubrika... javi se. :)


Verujem da bar trećina ljudi na ovom svetu ima strah od zubara. Neko veći, a neko manji. Ni ja nisam ravnodušna i uvek strahujem kada treba da odem na kontrolu ili kada treba da popravljam zub i verovatno nikada neću moći sasvim da se oslobodim tog straha. Savetujem ti da pokušaš da razmišljaš sa pozitivnije strane - šta ćeš raditi ili gde ćeš ići kada dođeš od zubara, šta ćeš sebi kupiti ako budeš hrabra i sl. Jako je važno da pronađeš dobrog zubara, u koga ćeš imati poverenja. Tako ćeš moći da digneš ruku kada te zaboli, kao znak da treba da prestane. Isto tako, trudi se da zakažeš tačno vreme za pregled kod zubara. Kada dugo čekaš u čekaonici i slušaš sve one spravice koje zuje, dodatno se uplašiš, a to treba da izbegneš. Strah će verovatno uvek postojati, samo treba da se trudiš da ga umanjiš. :)


Zavisi da li ste se već ranije dopisivali i da li ste okej drugari, ili se do sada niste dopisivali i nemate neki poseban kontakt. Ako ste drugari ili ako se s vremena na vreme dopisujete, onda možeš tako da mu se javljaš, a ako tek želiš da počneš da se dopisuješ sa njim, bolje je da to izbegneš. Meni je, iskreno, malo čudno kada me neko koga znam eventualno iz viđenja pita šta radim. Bolje je da ga pitaš nešto npr. u vezi nekog zajedničkog prijatelja, u vezi škole, neke slike koju si videla ili bilo čega što bi moglo da pokrene dopisivanje. A posle, kada ti odgovori, možeš da ga pitaš šta radi itd. :)


Biti đak generacije jeste lepo, ali ne i najvažnije. Sasvim isto, bilo gde, prolaze i đaci generacije i oni koji nemaju tu titulu, a imaju sve petice. Super je što se ne opterećuješ time, jer zaista postoje one osobe koje su bolesno opterećene i koje ne biraju sredstva da dođu do te pozicije. Lepo je što joj pomažeš i što nisi bezobrazna i zavidna kao i ona i baš takva treba i da ostaneš. Vaši drugari sigurno znaju koja više vredi, ne po ocenama, već kao prijatelj. Sigurno im nije interesantno da slušaju kako se hvali. Vide koliko je zavidna i uobražena, a ko to još voli? Ne treba da joj se suprotstavljaš, samo joj, kada ponovo dođe do neke takve situacije kada te iznervira, kaži da se opusti, da će svejedno biti đak generacije, i da do te pozicije ne treba da ide takvim ponašanjem i hvaljenjem. Napomeni da ne želiš da je uvrediš, ali nije u redu da se tako ponaša. Ti uvek treba da ispadneš ispravna i korektna, a ako ona to pogrešno shvati, onda je očigledno previše samouverena i opsednuta samom sobom, a takvim osobama se jednog dana svi ti loši postupci obiju o glavu. :)


Razumem da si u tom momentu bila besna i da te je bolelo, ali nisi smela da ga udariš baš zato što si mogla da pretpostaviš da ćeš zbog toga biti kažnjena. Bez obzira na sve, i dalje možeš da ideš na Zlatibor, samo nemoj da dopustiš da se ovako nešto ponovi. Ako te ponovo neko namerno udari, nemoj da mu uzvraćaš, nego se samo požali učitelju. A ako te neko slučajno udari, onda nemoj nikome da govoriš kako ne bi ispala tužibaba. Trudi se da izbegavaš sukobe i biće sve u redu. Mami za sada nemoj ništa da govoriš, nije to ništa strašno, sem ako se ne bude ponovilo. :)


Pitanja za naredni post iz ove rubrike, kao i do sada, možete da postavljate u komentarima.

Ljubim vas!