31. јануар 2016.

Januar kroz objektiv!

 Prvi mesec 2016. godine je prošao. Kao da sam još juče žurila kući od drugarice da mami i tati čestitam Novu godinu, a sutra je već februar. Prvih 15 dana januara volim zbog praznika i još uvek vrlo žive praznične atmosfere, a onda, kada dođe vreme da se ukrasi odlože u kutije, obuzme me neko sumorno raspoloženje. Sve u svemu, januar je bio poprilično miran mesec. Prvu polovinu obeležili su praznici, a drugu škola. I neprestane priče o maturskim ispitima i maturskoj proslavi. Uzgred, matura nam je 29. maja. :) Februar će, u mom slučaju, proći u znaku brojnih rođendanskih proslava. A onda početkom marta sledi moj rođendan, što znači da uskoro možete da očekujete giveaway. Obećavam, biće i Q&A post, gde ćete moći da mi postavljate pitanja. To mi često tražite, a ja sve nekako izbegavam. :) Svima nama koji smo bez raspusta želim uspešan mesec u školi, a vama koji ste na raspustu želim da se odmorite, da uživate i da ne razmišljate o školi i učenju. :)
A ovo sam ja fotografisala u januaru... 






Kako je vama protekao januar?

Prijavite se za giveaway kod moje drugarice Danijele sa bloga My little corner poklončići su sjajnii. :)

27. јануар 2016.

#AnjaSavetuje - neke nove promene! #5


Oh, konačno i ovaj post. Danima sedim ispred kompjutera i neumorno kuckam, pokušavajući da smanjim pitanja i da na većinu odgovorim u komentarima. Što se tiče ove rubrike, neki vaši komentari, a i moja lična procena, naveli su me da uvedem određene promene. Naime, post iz rubrike #AnjaSavetuje izlaziće jednom mesečno, tj. svakog 20. u mesecu. Trudiću se da na pitanja koja se mahom ponavljaju odgovorim u komentarima, pa slobodno povremeno proverite da li ste dobili odgovor, a na ona malo opširnija pitanja odgovaraću u okviru posta. Želim da izađem u susret svim mojim čitaocima, a znam da nisu svi oduševljeni kada vide ovu rubriku, bar ne toliko često. Nadam se da razumete. :) Za one koji su postavljali pitanja - nastavite da čitate, a za one koji nisu - ako želite, postavljajte ih u komentarima, a ako ne, čitamo se u sledećem postu. ♥


Očigledno je da se tebi njeno ponašanje ne dopada. Baš zbog toga ne treba da težiš ka tome da budeš ista kao i ona. Nema veze što je lepša i zgodnija - ima momaka kojima se njeno ponašanje ne dopada. Ne lepe se svi na njen izgled. Treba da ostaneš takva kakva jesi. Nemoj da budeš ljubomorna na njen izgled ili na to što se dopisuje sa nekim slatkim momcima. I ti možeš da se dopisuješ sa bilo kojim dečkom. Potrebno je samo da imaš dovoljno samopouzdanja, kao i ona. Njoj verovatno nije problem da se prva javi i poprilično je slobodna. Ti ne treba da psuješ i da se ponašaš neprirodno, ali skupi hrabrost i javi se nekom dečku koji ti je simpatičan (pitaj ga šta radi, verovatno imate i neke zajedničke prijatelje, iste stvari koje volite itd.). Međutim, moraš da shvatiš da dopisivanje skoro uvek vodi ka vezi, a ako to sada ne želiš, bolje je da tim momcima ne daješ lažnu nadu. A tvoja drugarica je takva kakva je. Ako je prema tebi dobra i ako ti nikada nije učinila ništa nažao, ne možeš da joj okreneš leđa. Prosto se u nekim stvarima ne podudarate i to je normalno. :)


Moraš da pronađeš način na koji ćeš je pridobiti. Nemoj da joj nudiš novac ili neke druge materijalne stvari u zamenu za ćutanje, jer bi tako mogla da počne da te ucenjuje, a to ne bi bilo dobro. Pokušaj da joj priđeš i da ostvariš neki bolji odnos sa njom. Npr. ispričaj joj šta se desilo u školi (a što nije previše poverljivo), pomozi joj oko domaćeg, podeli čokoladicu sa njom, kada počne da se svađa sa tobom popusti i sl. Pre toga obavezno nasamo porazgovaraj sa roditeljima i reci im da ti smeta njeno ponašanje i to što ima netrpeljivost prema tebi, ali da ćeš pokušati da promeniš pristup i da bi volela da znaju da je ona u fazi kada često govori neke neistine kako bi pridobila pažnju. Zamoli ih da ponekad ne odreaguju kako bi shvatila da je to što radi glupo i nepotrebno. Nadam se da ćeš uspeti da rešiš taj problem, sama ili uz pomoć roditelja. :)


Moraš da joj pomogneš da prebrodi takve periode kada se nervira više nego inače. Pokušaj da joj pomogneš tako što ćeš je odvesti do poslastičarnice, u pozorište ili bioskop, ili jednostavno prošetajte. Možeš da igraš neku društvenu igru sa njom, da uključiš neki film ili seriju, zamoli je da ti nešto isplete ako zna da plete i sl. Takve stvari mogu da je opuste. Nemoguće je ne nervirati se. I deca, a posebno stariji, stalno imaju probleme i nije moguće izbeći ih, ali važno je da ima hobije i da bar malo svoje vreme ispunjava stvarima koje je opuštaju i koje joj dopuštaju da zaboravi na stvari koje je muče. :)


Ako mene pitaš, ne treba ništa da preduzimaš. Ja mislim da je to pubertetski period. On je peti razred, želi da bude stariji, želi da bude popularan i ugleda se na starije momke iz svog tima i uopšte društva. I ja sam u svom razredu u osnovnoj školi takođe imala drugove koji su se pravili važni i koji su se ponašali kao da su iznad svih. Neke je to prošlo tokom osnovne, a neki su se smirili tokom srednje škole. Vi, devojčice, očigledno možete da pričate sa njim, ali onako kako njemu odgovara i sve dok je on glavni. Nemoj da mu dopuštaš da te spušta i uvek mu reci da si ga lepo pitala i da tražiš da ti normalno odgovori. Možda je samo potrebno da mu odlučno odgovoriš kada ti nešto pregrubo kaže, jer će mu to vremenom pokazati da treba malo da koriguje svoje ponašanje. Sve ostalo će doći vremenom, ne možeš ništa da promeniš na silu. :)


Naravno da ne treba da prestaješ da jedeš meso. Jako je važno da se tokom puberteta hraniš što raznovrsnije. Piletina može da se sprema ne brojne načine, takođe i od mlevenog mesa mogu da se prave špagete, faširi, sarme, punjene paprike i druga jela, ali ne možeš da jedeš samo to. Tu je i povrće koje treba da uvrstiš u ishranu. Samo je važno da pronađeš način na koji ćeš ga jesti. Npr. ja nisam ljubitelj obično skuvanog graška, ali kada mama u njega doda pavlaku ili kada ja sama u tanjir stavim malo pavlake i pomešam grašak sa njom, to je nešto najlepše! Tu su i testenine koje možeš da jedeš sa sirom, pavlakom i drugim prilozima. Možeš da jedeš u kuvani krompir sa sirom, to je takođe lepo. Probaj da jedeš i pečurke pomešane sa testeninama i nekim povrćem, jako je ukusno. Moraš malo da eksperimentišeš i da pronađeš ono što ti najviše odgovara. Nemoj reći da je nešto ružno i neukusno dok to ne isprobaš. :)


Moraš da objasniš roditeljima da te vežbe radiš zarad sebe, a ne zbog njih. Ne želiš da se deru ili ljute na tebe zato što ih navodno nisi odradila, a ti najbolje znaš da jesi. Objasni mami da je i tebi u cilju da to što pre ispraviš i da ćeš od sada vežbe raditi u svojoj sobi, jer ne želiš da govore kako nisi discpilinovana po tom pitanju, a ti znaš koliko truda ulažeš. U suštini, čak i da nećeš da radiš - to je samo tvoja stvar. Radi tamo gde želiš, a oni će to prihvatiti kada vide da si stvarno odlučna. Rezultati će se vremenom pokazati i tada će videti koliko naporno radiš. :)


OVDE možeš da izračunaš broj bodova koje ćeš nositi iz škole. U suštini, ako sada u osmom budeš imala prosek 4.80, imaćeš 63 boda. To znači da ti je potrebno još 15-ak bodova na prijemnom. Prijemni u suštini nije toliko težak i ako budeš učila, neće biti problema i lako ćeš upisati školu koju želiš. Ja idem u ekonomsku. :)
Što se tiče tvojih roditelja, ako su do sada tvrdili kako dete samo treba da bira školu koju želi da upiše, napomeni im to. Pitaj ih zbog čega te primoravaju da upišeš medicinsku, ako su praktično do juče govorili da sama treba da odlučiš. Objasni im da ne voliš medicinu i da ćeš već posle prve prakse verovatno želeti da se prebaciš u drugu školu. Zamoli ih da imaju razumevanja i da ti dozvole da sama odabereš. To je tvoj život i tvoja budućnost i želiš da učiš ono što te zanima. U suštini, čak i kada dođe vreme da pišeš listu želja, ispiši ono što ti želiš. Možda će im biti krivo i možda će ti neko vreme prigovarati, ali posle će morati da prihvate. Znam da je teško kada imate potpuno drugačija mišljenja i ambicije, ali isto kao što su oni tokom života sami donosili neku odluke, moraju da dopuste tebi da odlučuješ o svojoj budućnosti. Srećno! :)


Što se tiče prvog problema - to što puši je samo njena stvar. Ona to ne bi radila da joj cigarete ne prijaju. Niko ne postane zavistan posle jedne ili tri cigarete, ali ako svojevoljno nastavlja da ih koristi, bez obzira na to što zna koliko su štetne, ne možeš ništa da učiniš. Nažalost, danas veliki broj srednjoškolaca koristi cigarete. Meni je bilo čudno kada su moji prijatelji iz razreda u drugoj godini počeli da puše, ali sada sam se navikla na to, više mi nije neobično i strašno. Možeš da je pitaš da li i koliko često koristi cigarete i reci joj da ti se ne sviđa ta ideja i da bi volela da prestane sa tim, ali ne želiš da ispadneš dosadna i nametljiva, već samo da iskažeš svoje mišljenje. Na njoj je da li će poslušati. :) Što se tiče drugog problema - skoro svi smo takvi. Nisam ni ja skroz opuštena u društvu osoba sa kojima nisam preterano bliska. Nikada ne znam o čemu bismo mogli da pričamo, ali zajedno pronađemo teme. Ne možeš da pogrešiš ako tu osobu pitaš npr. kako joj je u školi, da li nešto trenira, da li ide na neki film/utakmicu u vašem gradu, šta planira da upiše (ako je maturant), o nekim zajedničkim prijateljima i sl. Samo se opusti i tema će se sama nametnuti. :)


Vidim, ima nas mnogo... Kao da si mene opisala. Dežurna dobrica koja svima pomaže, previše emotivna i povučena. Da znam da se izborim sa tim, napisala bih 5 postova na tu temu, ali izgleda da smo takve i da svoju prirodu ne možemo da promenimo. Ja sam počela da radim na nekim stvarima i mislim da koračam ka maloj promeni. Npr. prestala sam svima da pomažem. Kada mi neko zatraži domaći ili kada me pozove na kontrolnom da mu pomognem, ne uradim to uvek. Pomognem osobama koje su mi važne i koje i meni pomognu, ali ne onima koje je baš briga za mene. Uz bliske ljude sam upoznala osobe pred kojima sam postala slobodnija, ali definitivno mi je trebalo vremena. Šta da ti kažem.. moraš da počneš sa malim stvarima, pa će valjda to dovesti do nekih većih promena vremenom. :) Što se tiče dijete, MORAŠ da pronađeš dijetu koja ti odgovara. Npr. možeš da počneš sa hrono ishranom ili sa UN dijetom koje su skroz okej, jer su dozvoljene stvari koje u nekim drugim dijetama nisu. Možeš sebi da odrediš npr. jedan dan u dve nedelje kada ćeš moći da pojedeš omiljene stvari - picu, čokoladu ili nešto slično. Tako ćeš imati motivaciju i znaćeš da mora da prođe samo još nekoliko dana, a onda ćeš moći da pojedeš ono što voliš. Tu je prosto potrebna ogromna samokontrola. Dijete su vrlo specifična stvar i ne vredi počinjati sa njima ako nisi spremna na odricanje. Pokušaj da rešiš sama sa sobom i da budeš stvarno uporna kada počneš. Želim ti puno sreće! 



Ne smeš da dozvoliš da drugi ljudi u tolikoj meri utiču na tebe. Sada je u pitanju društvo koje više nije isto kao i pre, a sutra mogu da budu neke sasvim druge osobe, koje su takođe prolazne i kojih se par godina posle toga nećeš ni sećati. Tvoj život ne sme da pati zbog drugih. Škola je jako važna. U državi u kojoj živimo je teško dobiti posao, ali kada si školovan i kada imaš završen fakultet, svakako ćeš ga pre naći. Znam da te boli što više niste toliko bliski kao i pre, ali opet kažem - ne smeš da dozvoliš da se to u tolikoj meri odrazi na tebe. Ne moraš da budeš štreberka i ne moraš da imaš 0 izostanaka, ali moraš da poradiš na sebi i svom proseku. Uskoro završavaš osnovnu školu i neophodno je da se trudiš, zbog prijemnog i svega što dolazi. Tebi je sada svejedno, ali možda ti kroz godinu - dve neće biti svejedno i možda ćeš se kajati što si dopustila sebi da se tvoj prosek toliko sroza. Potrudi se oko škole i nemoj toliko da izostaješ, Na polugodištu nisi slavno prošla, ali važno je drugo polugodište i sigurna sam da ćeš uspeti da se vratiš na pravi put ako se samo malo potrudiš. Ne mogu ja da ti predložim šta da upišeš, jer to treba da bude tvoja odluka. Možda ekonomska, možda medicinska, možda neka treća škola... odradi test profesionalne orijentacije, pregledaj škole i smerove koji bi mogli da te zainteresuju i počni da se baviš time. Veruj mi, to je jako važno i nemoj da dopustiš da upišeš bilo šta samo zato što ti je svejedno. Jednom ti neće biti svejedno, biće ti žao...



Čim ti tepa, tvoja mama te sigurno jako voli i za nju si i dalje mala devojčica. Znam da tebi smetaju njeni nadimci, ali jako je važno da joj to otvoreno kažeš. Nemoj da se dereš ili da se svađaš, već lepo sedi i popričaj sa njom. Reci joj da je jako voliš, da si srećna što imate lep odnos i da ti znači što te voli i podržava, ali porasla si i volela bi da ti ne tepa, bar ne dok ste u društvu. I meni moja mama stalno tepa, iako imam 18 godina, ali par puta sam je opomenula da me ne zove tako pred drugima i sada je već delimično navikla na to. Samo je važno da pričaš sa njom, razumeće. :) 



Jako je važno da telefon ne nosiš u sobu kada krećeš na spavanje. Pregledaj društvene mreže pre nego što odeš u krevet i ostavi telefon u dnevnoj sobi. Izgasi zvuk i tako te ništa neće uznemiravati. Ako ti je potreban alarm, lako možeš da odeš kod Kineza i da nabaviš neki običan budilnik. Veruj mi, kada si bez telefona u sobi, mnogo lakše ćeš zaspati. Moći ćeš da se smiriš, da razmišljaš i da tako polako utoneš u san. Znam da je većini tinejdžera nezamislivo da provedu neko vreme bez telefona, ali to je vreme za spavanje i važno je da se dovoljno naspavaš. Ipak rano ideš u školu i koncentracija ti je i više nego potrebna. :)


Što se tiče laganja - moraš da prestaneš sa tim! Izgubićeš poverenje svoje mame, i svojih prijatelja. Ako ne sada, onda kroz neko vreme. Tvoja mama ti nije neprijatelj, nije neko ko će ti se smejati i ko će te osuđivati. Menstruacija je normalna stvar, sve devojčice kad tad prođu kroz nju. Nema potrebe da svaki put objavljuješ mami kada je dobiješ. Ako ti je lakše, umesto da joj uživo kažeš, možeš da joj napišeš poruku da ti kupi uloške ako ih nemate kod kuće. Tako ćeš joj indirektno reći da si dobila, a to je bukvalno par sekundi koliko je potrebno da joj napišeš poruku. Isto važi i kada dobiješ lošiju ocenu - reci joj da nisi dovoljno učila i da ti je žao zbog toga, ali da ćeš se potruditi da je popraviš. Sve dok budeš neprestano lagala, a ne budeš se trudila da popraviš to, gubićeš poverenje osoba kojima je stalo do tebe. Uvek kada lažeš, seti se toga!
Kada je u pitanju tračarenje - i toga moraš da se rešiš. Ako ti je lakše, počni da vodiš dnevnik. U njega piši apsolutno sve što bi rekla drugaricama. Sve ono što si čula, što si ti drugi preneli, što želiš da preneseš dalje... Bolje je da sveska trpi takve stvari, nego da za njih saznaju svi. Moraš da se kontrolišeš, to je zapravo najvažnije. :)


I jedna i druga morate da prihvatite sebe i svoje telo. Devojčice koje imaju male grudi pate za većim grudima, a devojčice sa većim grudima žele da imaju manje. To je tako uvek bilo, i uvek će biti. Međutim, na to utiče majka priroda. Ne možemo ni da ih povećamo, a ni da ih smanjimo, bar ne prirodnim putem. Ja takođe imam dosta male grudi, ali skroz sam se pomirila sa tim i često se zezam na svoj račun. U pubertetu mi je to smetalo, ali sada mi stvarno ne predstavlja problem. Kada porastete, obe ćete naučiti da se nosite sa svojim izgledom u potpunosti. Nemojte da se ograničavate na nošenje odeće koja je preširoka, kako bi prikirili svoje nedostatke. Nosite ono što vam se sviđa i nemojte da imate komplekse. Kada se pomirite sa svojim izgledom i kada ga u potpunosti prihvatite, neće vam biti bitno šta nosite i kako drugi gledaju na to. Iz iskustva kažem. :)


Slažem se sa devojčicom koja je odgovorila na pitanje. :) Očigledno imaš opsesivno kompulzivni poremećaj. Kao što neko ne može da podnese trunku prašine, tako ti ne može da podneseš da tvoja odeća bude izgužvana ili neuredno složena. Da imaš mnogo obaveza, verovatno ne bi ni stizala da razmišljaš o tome. Ovako verovatno nemaš mnogo obaveza, sem škole, učenja i nekih drugih aktivnosti, pa ti odeća često zapada za oko. Kada dođeš iz škole posloži odeću ako već imaš potrebu za tim, a kada to ponovo poželiš da uradiš, uradi nešto drugo. Npr. obriši prašinu u nekom delu kuće, sredi radni sto, zategni posteljinu na krevetu i sl. Nije ni to mnogo drugačije, ali bar ćeš znati da si uradila nešto što prethodno nisi. Nema potrebe da istu stvar radiš više puta. :) 



Hvala ti puno, stvarno! 
Što se tiče tvog prvog problema, ja ti preporučujem UN dijetu. Meni se ona stvarno dopada, jer je zaista delotvorna. Normalno jedeš, ne izgladnjuješ se, ali imaš određen režim i jedeš propisane namirnice. Pregledaj malo pravila dijete i šta se otprilike jede, pa ako ti odgovara, možeš da počneš sa njom. Što se tiče vežbi, slobodno pronađi neke aerobik vežbe na YT-u. One traju oko 30 - 40 minuta i ako ih budeš radila konstantno, svakog dana, biće u super formi i samo ćeš doprineti skidanju kilograma. Kada se vreme prolepša, možeš da trčiš, da voziš rolere, bicikl i sl. Ako stvarno želiš da smršaš, moraš da budeš dovoljno disciplinovana i posvećena dijeti. Ja verujem da to možeš, samo reši sa sobom i kreni tek kada budeš sasvim spremna i sugurna u sebe.
Kada su bubuljice u pitanju, ne mora da znači da će neki proizvod koji je pomogao meni takođe pomoći i tebi. Zato je jako važno da odeš kod dermatologa, koji će ti propisati kremu, losion ili nešto treće. Ja lično sam koristila mnoge proizvode koji mi nisu pomogli i na kraju mi je Acne Intensive formula spasila lice! Od sedmog razreda nemam bubuljice, a od četvrtog sam se borila sa njima. Probaj sa nekim Seda Med proizvodima ako ti je Acne Intensive set skup, oni su dosta dobri za bubuljice, a poprilično su pristupačni. Pogledaj ovde neke prirodne maske, možeš da pokušaš i sa njima.
Što se tiče menstruacije - ona se ustali tek u dvadesetim godinama života, kod nekih žena tek nakon porođaja. Sve do tada je moguće da nekada preskače neki mesec, da kasni, rani i sl. Ja npr. od prvog dana imam vrlo redovne menstruacije, dok se mojoj drugarici dešavalo da joj se menstruacija ne pojavljuje po nekoliko meseci, pa onda sve bude normalno. Nemoj da te to brine, sasvim je normalno, nemaš nikakav problem u tom smislu. :)


Strije su 'linije' koje se pojavljuju na određenim delovima tela. Uglavnom nastaju zbog rastezanja kože prilikom naglog gojenja ili mršavljenja. One ne mogu sasvim da se uklone, ali mogu da postanu manje vidljive. Od osoba koje su imale ili imaju taj problem, čula sam da dosta pomažu Šaljićevi melemi. Oni imaju svoj sajt, pa možeš tamo da pogledaš. Imaš i cene i objašnjenje šta se za šta koristi, pa možeš da probaš. :)


Teško je 'pronaći ih'. Najčešće se pojave onda kada to ne očekuješ. Iz ličnog primera mogu da ti kažem da sam celog života bila dobra sa jednom osobom, ali se nikada nismo preterano družile. Znale smo da možemo da računamo jedna na drugu, ali ona je imala svoje najbolje prijatelje, a ja svoje. Tek od pre par meseci se baš, baš družimo, jer smo shvatila da stvarno odgovaramo jedna drugoj. Jedna ima ono što druga nema i tako se nadopunjujemo. Znam da se osećaš usamljeno i da bi volela da imaš drugaricu ili više drugarica pred kojima ćeš moći da se glupiraš, ali i kojima ćeš moći sve da pričaš, ali najbolje je da ostaviš da to dođe samo od sebe. Poći ćeš u srednju školu, posle i na faks i sigurna sam da ćeš upoznati nekoga ko će ti sasvim odgovarati. A možda se i posebno zbližiš sa nekim koga već dobro znaš, ali niste preterano bliski. Osvrni se oko sebe i vidi da li postoji takva osoba i potrudi se da provodiš više vremena sa njom i joj pokažeš da si vredan prijatelj. 



Ne znam zašto je postalo toliko važno imate dečka pre 15. godine. Sve češće vidim pitanja devojčica od 13 - 14 godina koje očajnički žele da imaju dečka i da budu iste kao i svoje drugarice. Nemoj tako da razmišljaš. Znam da ti društvo to nameće, ali nije najvažnija na stvar biti u vezi. Kada se stvarno zaljubiš, to je prirodan sled okolnosti, ali nemoj toliko da čezneš za tim. E sada, kada je u pitanju ponašanje tvoje drugarice, što je u ovom slučaju najveći problem - moraš da budeš iskrena prema njoj. Reci joj koliko je voliš i koliko ceniš njeno prijateljstvo, kako joj potpuno veruješ i kako ti je drago što imate jedna drugu, ali baš iz tog razloga smatraš da je potrebno da joj iskreno kažeš ono što misliš. Objasni joj da ti ponekad smeta što odbacuje dečake koji želi da vam priđu, jer želiš da upoznaš nekoga, a tako to verovatno nećeš moći. Ja sam sigurna da će ona razumeti. Ne postoji drugi način da se taj problem reši sve dok ne popričaš sa njom. Možda nije ni svesna koliko tebi to smeta i ja sam sigurna da se neće naljuti i ako pronađeš prave reči kojima bi joj to saopštila. :) I hvala ti puno, ljubim te! 



Kada neko nema prijatelje, a nikome nije ništa nažao učinio, mora da je problem u njemu. U ovom slučaju, verovatno je problem u tebi. Ti si sigurno jako dobra osoba. Spremna si da pomogneš, ne svađaš se i dobar si prijatelj, ali ljudi to ne znaju da cene. Vide te samo kao nekoga ko će im pomoći. Povremeno si im potrebna i to je sve. E, baš to moraš da promeniš. To ne znači da treba da postaneš drska i bezobrazna i da prestaneš da pomažeš drugima, ali ne smeš da dozvoliš da te povređuju i iskorišćavaju. Odbij da im nešto daš ili uradiš, odgovori im kada te uvrede, otvoreno im reci da misliš da nisi zaslužila da se tako ponašaju. Pre ćeš steći prijatelje na taj način, nego kada pomirljivo prihvataš sve oko sebe. Potrudi se da se više družiš u okviru razreda, da priđeš devojčicama sa kojima do sada možda nisi bila toliko bliska, upiši se na neki sport ili neku sekciju i sl. Moraš malo da se trgneš i da poradiš na sebi. Znam da je teško, ali nema smisla da se samosažaljevaš, a da ništa ne činiš. Život ide dalje i moraš da se boriš za sebe. :)


Mislim da je u pitanju želja za popularnošću. Sigurna sam da ona tebe voli isto kao i pre i da si joj svakako mnogo bolja drugarica od nje, ali trenutno je u fazi kada želi neku promenu. Verovatno želi da uz tu devojčicu upozna neke nove osobe, verovatno isto toliko popularne. Mislim da bi bilo dobro da popričaš sa njom. Pitaj je otkud to da se u poslednje vreme toliko druži sa tom devojčicom, kada je do nedavno govorila da je nervira.  Budi što blaža i dobronamernija dok budeš pričala sa njom. Nemoj da je osuđuješ, već pokušaj da budeš što blaža i dobronamernije, čisto čuj kakav je njihov odnos. Reci joj da osećaš da to pogađa vaše prijateljstvo, a to ne želiš. Ako i posle toga nastavi da izlazi sa njom, a tebi izmišlja nešto drugo, pokušaj da se distanciraš od nje i daj joj vremena da shvati da si jako važna osoba u njenom životu i da ne bi trebalo da rizikuje vaše prijateljstvo zbog nečega što je verovatno prolazno. 



Očigledno joj je krivo što si po uspehu u školi ista kao i ona ili čak bolja od nje. Ne može da prihvati konkurenciju, želi da se izdvaja i da bude bolja od drugih. Nažalost, poznajem jednu takvu osobu i iz iskustva znam da ona nikada neće moći da se promeni. Verovatno su joj roditelji oduvek usađivali da je najbolja u svemu, pa je shvatila da prosto ne sme da ima konkurenciju jer je iznad svih. Znam da ti to smeta jer želiš da imaš normalan odnos sa njom, ali najbolje je da ignorišeš njeno ponašanje i da se trudiš da normalno komuniciraš sa njom. Ne treba da provodiš mnogo vremena u njenom društvu, ali kada pričate, potrudi se da pričate sasvim normalno, bez obzira na njen odnos prema tebi. Jednom će prosto prihvatiti da postoji neko ko je uspešniji od nje i pomiriće se sa tim. :)


Ja sam pogrešila što sam upisala školu koja mi se ne sviđa samo zbog društva, zato nemoj da žališ što ti i tvoja najbolja drugarica nećete ići u istu školu. Štaviše, ovako ćete se još više uželeti jedna druge i imaćete milion tema za razgovor kada se vidite. Čućete se, viđaćete se, vikendom spavajte jedna kod druge i sigurna sam da ćete se sasvim privići na taj režim. :) Kada je u pitanju privikavanje na školu, veruj mi da sam se i ja na smrt plašila. Plakala sam dan pre nego što smo krenuli u školi i mislila sam kako se nikada neću navići, ali strah je bio bespotreban. Uvek treba da budeš ono što jesi, jer ne možeš sve 4 godine da se pretvaraš. Nećeš na samom početku biti dobra niti opuštena sa svima, ali do 4. godine ćete biti kao neka velika porodica. Nećete svi biti bliski, ali bićete opušteni jedni sa drugima. Meni se npr. potpuno promenilo društvo od 1. do 4. godine, valjda smo vremenom sazrevali i pronalazili zajedničke jezike jedni sa drugima. Samo je potrebno vreme. 


Mislim da si previše, previše negativna. Misliš li da jedan dečko treba da bude razlog za odustajanje od života? Vidi, lako je dići ruku na sebe i nestati sa ovog sveta. I šta onda?
Žvot je jedna velika borba. Pun je uspona i padova, pun je groznih stvari, ali zar nema i one lepe strane? Imaš svoju porodicu kojoj je stalo do tebe, imaš prijatelje, imaš svoje hobije, svoju budućnost... Ne smeš da sa 12 godina razmišljaš na ovaj način. Biće momaka, i bićeš povređivana, ali ne treba uvek da praviš dramu od toga. Evo, ja imam 18 godina i nikada sebi ne bih dozvolila da me jedno razočaranje, a ponajmanje jedan dečko, navedu na to da odustanem od života. Moraš da budeš pozitivna, da razmišljaš o pozitivnim stvarima i da se maniš ratova, ubijanja, trudnoća sa 15 godina, veza sa 12 itd. Čemu opterećivanje time? Radi ono što voliš i uživaj u stvarima koje ti prijaju. Koga briga za dečka kome nije stalo do tebe? Biće u životu osoba kojima ćeš biti važna, svašta te tek očekuje. Samo moraš da budeš jaka! 



Pre svega - rano je da se opterećuješ svim tim stvarima. Imaš još dve i po godine, a to je dosta dug period. Ja skoro do kraja osmog razreda nisam imala pojma ni šta ću upisati, ni šta ću nositi na maturu, ni sa kim ću biti u paru. Veruj mi da ćeš za dve godine, u ovo vreme, sasvim drugačije razmišljati. Sada ne želiš da se šminkaš, a tada ćeš verovatno hteti jer će hteti i tvoje drugarice. Sada verovatno želiš da obučeš jedno, a tada ćeš želeti nešto sasvim drugo. Menjaš se, odrastaš i imaćeš sasvim drugačije želje. Kada krenete u deveti razred, slobodno možeš da pitaš nekog dečaka sa kojim si dobra sa kim planira da bude u paru i da možete da budete zajedno ako želi. Mi, devojčice, smo uglavnom tako radile u osmom, pošto dečaci ni ne razmišljaju o tome. A ako baš želiš da budeš sa nekom devojčicom, takođe je pitaj, nemoj da se ustručavaš. :) Što se tiče srednje škole, moraćeš da se spremaš za prijemni ako baš želiš da upišeš tu školu. Neka ti brat pomogne oko nečega, možeš da ideš na privatne časove ako to roditelji budu mogli da ti priušte, možeš da tražiš pomoć od drugarice, nastavnice itd. Ako to stvarno želiš, naučićeš i dobro ćeš se spremiti za prijemni. :)


Kroz ginekološku ordinaciju svakoga dana prođe bar 10 žena. Ginekologu je postalo normalno da ih pregleda i da gleda intimne delove njihovog tela. Naravno da nije prijatno kada ti neko gleda, a ponajmanje dodiruje to osetljivo mesto, ali biće ti neprijatno samo prvi put, dok ne probiješ led i dok ne vidiš kako sve to izgleda. Već sledeći put će ti biti sasvim normalno. U suštini, prva poseta ginekologu treba da bude odmah nakon prvog seksualnog odnosa, ali okej je da odeš i pre ako želiš. Jednostavno zakaži pregled i samim tim ćeš znati da po svaku cenu moraš da odeš. Ništa te neće boleti. Prosto je neprijatno, ali i to će proći i znaćeš da si obavila jednu jako važnu stvar. :)


Definitivno treba da slediš svoje snove. Veruj mi, kažem iz ličnog iskustva - u početku će ti biti neobično jer nikoga nećeš poznavati, ali biće dovoljna nedelja, dve, najviše mesec dana, da se upoznaš i zbližiš sa drugaricama iz razreda ili iz škole. Nikada nemoj da upisuješ ono što upisuju tvoje drugarice, samo zato što ih poznaješ i zato što pored njih nikada ne bi bila sama. Jako je važno da upišeš ono što želiš i ono što te zanima. Ako te roditelji podržavaju i ako je to tvoj san - koračaj ka njegovom ostvarenju! Srećno! 



To što ljudi u današnje vreme ne mogu da žive bez telefona, računara i generalno interneta, ne znači da moraš da se potpuno poistovetiš sa njima. Ja na primer uopšte ne provodim toliko vremena ispred računara i telefona. Uradim ono što mi treba za blog, pogledam neke videe i sl., ali ne provodim vreme na internetu čisto kako bi bezveze pregledala društvene mreže ili pretraživala neke gluposti. Ako nisi srećna kada si na društvenim mrežama, zbog čega provodiš vreme prelistavajući ih? Okej, prelistaj jednom - dva puta dnevno, ali i pronađi stvari koje ti prijaju. Npr. šetaj, igraj društvene igre sa porodicom, vežbaj, čitaj knjige, piši... uvek možeš da radiš nešto drugo. Izgasi telefon, ostavi ga negde gde ti neće biti na dohvat ruke i uživaj. :)


Više nisi zaljubljena u njega, prestala si da razmišljaš o njemu, ne znači ti, i baš zato treba da ti bude svejedno da li ćeš ga negde sresti ili ne. Kada jednom probiješ led i prođeš pored njega, videćeš da ni ranije nisi trebala da bežiš od toga. Ne možeš uvek da ga izbegavaš. Verovatno ćeš ga jednom sresti, možda kada to budeš najmanje očekivala. Suoči se sa tim, prođi pored njega, pogledaj ga i skreni pogled i to je sve. Videćeš da nije ništa strašno. :)♥


Moraš da popričaš sa mamom i da joj kažeš da ćeš, kada počne škola, morati da učiš i da se spremaš za takmičenja, i da prosto nećeš moći toliko vremena da provodiš spremajući po kući. Pokušaj da se dogovoriš sa njom da ti to radiš jednom nedeljno - subotom, a tvoja sestra može nekim drugim danom. Pospremite svoju sobu i odradite ono što vam mama kaže. Tako će ona, htela - ne htela, morati da sprema kada je red na nju. Važno je samo da se dogovoriš sa mamom. Sestru ne smeš da mrziš, ona ti je ipak sestra, kakva god bila. Možda je bezobrazna i lenja, ali nemoj da je optužuješ pred mamom, samo reci da želiš da podelite poslove kako bi bile ravnopravne. Tako ćeš radnim danima moći da učiš i da imaš svoje slobodno vreme, a subotom možeš da se posvetiš kućnim poslovima. Nema potrebe svakog dana spremati. Posebno ako svako radi po nešto. Sve je stvar dogovora, nadam se da ćeš uspeti da ga pronađeš sa mamom i sestrom. ♥


Poneka linija na licu, čak i pubertetu, je sasvim normalna. Moguće je da se često mrštiš, zbog čega ona može da postane uočljivija. Takođe, moguće je da je tvoja koža suva, jer ne unosiš mnogo tečnosti. Važno je da dnevno unosiš oko 2 l tečnosti i da dva puta dnevno čistiš svoje lice i da nanosiš hidratantnu kremu. Nemoj da kupuješ nikakve proizvode koji navodno pomažu kod toga da bore nestanu, jer ti to trenutno zaista nije potrebno. ♥


Nedavno sam naišla na jedan članak o tome i začudila sam se, jer nisam znala da tako nešto postoji. Koliko sam mogla da razumem, tu mogu da pomognu samo čepići za uši, meditacija ili hipnoza. Moraš da odeš kod psihologa ili već nekoga ko bi mogao da te posavetuje, jer zaista malo znam o ovom poremećaju i ne bih da ti savetujem nešto sa moje tačke gledišta, što verovatno ne bi moglo mnogo da pomogne. :/ ♥


Upravo to je verovatno i razlog ružnih stvari koje sanjaš. Kada bi promenila razmišljanje i pogled na svet, verovatno bi sanjala nešto lepše ili uopšte ne bi imala česte snove. Ja ti savetujem da napišeš razne motivacione i lepe citate svuda po sobi. Pored kreveta, na radnom stolu, na ormaru... Gledaj pozitivne stvari na TV-u i internetu, kada odlaziš negde ili se opraštaš sa nekim razmišljaj šta ćete raditi kada se vidite sledeći put. Niko ne može da promeni tebe ni tvoja razmišljanja ako to sama ne učiniš. Biće teško i trebaće ti mnogo vremena da se rešiš loših misli, ali moraš da počneš da se boriš sa tim. Sve stvari, i dobre i loše, su sastavni deo života, i baš zato je jako važno da se ne opterećuješ njima i da one loše ne prizivaš. :)


I ja sam imala jedan kritičan period u prvom polugodištu osmog razreda. Do tada sam bila sjajna i jedna od boljih učenica u razredu, a onda sam se nekako skroz opustila i promenila. Sva sreća, uspela sam da se popravim do decembra i imala sam okej prosek. Koliko ja mogu da zaključim, kod tebe je problem to što nemaš dovoljno dobro društvo, neki profesori kao da namerno žele da srozaju tvoje ocene, a donedavno naporno učenje ti je prosto dosadilo. Međutim, učenje te tek očekuje u srednjoj, a da ne pričam o fakultetu. Sada je vreme da se probudiš i da počneš aktivno da učiš. Ti si pametna i dobra devojčica, samo je naišao period kada ni u školi nije sjajno, što ne znači da to nećeš moći da popraviš. Najvažnije je da kreneš da učiš - odmah. Ne kažem da treba da provodiš sate nad knjigom, ali moraš da se aktiviraš, u smislu redovnog učenja i rađenja domaćih. Profesori vrlo dobro znaju da si do sada bila skroz odlična i da ti je važno da budeš i u osmom kako bi dobila Vukovu diplomu. Sigurna sam da te niko neće oštetiti, ali ne možeš da se opustiš i da zanemariš učenje. Ja ti savetujem da pronađeš nešto što voliš da radiš i nešto što te opušta u slobodno vreme. Potrudi se da što manje vremena provodiš na internetu. Možda možeš da počneš da crtaš, da bojiš bojanke za odrasle, da igraš neke igre za razmišljanje, da se upišeš na neki sport... bilo šta što će te opustiti. Takve stvari mogu da te motivišu da se posvetiš školi i da budeš uspešna u svemu što radiš. Međutim, najveća motivacija treba da ti bude tvoja budućnost. Svaka dobra ocena ti donosi veću mogućnost da upišeš ono što želiš i da jednog dana radiš ono što voliš. Pokušaj da se oraspoložiš, da razmišljaš pozitivno i da se ne nerviraš zbog nebitnog. Trudi se i radi na sebi, a ja sam sigurna da ćeš se do kraja godine popraviti ako istraješ u svojim namerama. :) ♥


On je očigledno u periodu kada je svestan popularnosti koju uživa od strane svojih vršnjaka. I sama kažeš da je najlepši u generaciji i da je u ekipi koja je generalno popularna, pa je bilo i očekivano da se neće zadugo lepo ponašati. To ne znači da je on generalno loš, samo se pravi važan i ne želi da pokaže svoje pravo lice. Kao da ima masku bezobraznog dečaka. Mislim da je najbolje da mu ne pridaješ pažnju. Verujem da ti je krivo što se ponaša onako kako ne treba, ali takav je, trenutno mu to odgovara i verovatno nema nameru da se promeni. Jednom sigurno hoće, ali za sada je najbolje ne uticati na njega. Možda bi bilo najbolje da mu uopšte i ne prilaziš, i ne pokušavaš da uđeš u konverzaciju sa njim, jer će ga ignorisanje verovatno jednom navesti da razmisli o svom ponašanju. :)


Po mom mišljenju, ovu drugu želju treba da otpišeš. Znam da je to ono što najviše želiš, ali kao dete koje živi u porodici sa skromnim primanjima, znam da bi tvojim roditeljima bilo jako teško da te finansiraju. Znam koliko je mojim roditeljima ponekad teško da se suoče sa neplaniranim troškovima, te tako znam da bi i tvoji roditelji teško podnosili troškove tvog školovanja. Kada kreneš na fakultet, troškovi će biti neminovni, pa je bolje da ih poštediš toga dok si još u srednjoj. To znači da ti preostaju dve opcije. Nemoj da žališ što su ukinuli smer poslovni administrator (idem u taj smer). Smer je stvarno odličan, ali matura je katastrofalna (od ove godine je sasvim novi način polaganja, skroz izmenjeno i preteško). Postoje i drugi smerovi koji su okej, ali ako to stvarno ne želiš i ako ti se tamo stvarno ne ide, onda nemoj. Ništa ne ide na silu. Onda ti u suštini preostaje treća opcija. Razumem da je škola loša, ali ako ti budeš učila, na kraju će biti najvažnije da imaš završenu tu školu, kakva god ona bila. Moći ćeš da upišeš fakultet koji želiš, a što je škola lakša, imaćeš bolje ocene i verovatno ćeš imati veću mogućnost da upišeš faks koji želiš i upadneš na budžet. Tamo će i tvoje društvo, pa ćete to nekako zajedno podneti. Još malo razmisli, ipak ne mogu sasvim da te posavetujem jer ne znam ništa o školama koje želiš da upišeš, ali gledaj da olakšaš roditeljima, da olakšaš sebi i pokušaj da razmišljaš o tome kako će ti, kada završiš srednju, biti svejedno u koju si išla. :)


Moraš da joj priđeš i da joj se izviniš. Ona je tvoja mama, ne tvoj neprijatelj, i stvarno nemaš prava da joj govoriš reči koje bi koristila u svađi sa drugaricama ili uopšte osobama koje ti nisu toliko bliske. Znam da se kaješ, ali moraš da naučiš da se kontrolišeš. I ja nekada dosta burno reagujem, ali naučila sam da u trenucima besa izbrojim do 5 i da tek onda kažem ono što imam. Kada reaguješ u momentu, sklona si tome da kažeš ono što ne misliš, pa napraviš groznu situaciju. Reci mami da ti je žao što kažeš neke stvari koje ne misliš i da ćeš se potruditii da to popraviš. Isto tako joj reci šta ti smeta kod sestre i zamoli je da porazgovara sa njom. Sve će se rešiti ako mirno porazgovarate, sigurna sam. :)


Ne znam koliko godina imaš, ali mislim da tvoja mama preteruje. Na svakoj društvenoj mreži se pojavljuju ljubavne fotografije i to ne treba da bude tabu tema. Odrastaš i mislim da tvoja mama treba da ti da malo više slobode. Sada se svega ustežeš, a to je očigledno poteklo upravo od tvojih roditelja i njihovih zabrana. Mislim da bi bilo dobro da popričaš sa mamom i da joj kažeš da skoro sve tvoje drugarice imaju Instagram profile i da bi volela da i ti vratiš svoj, ako ti ona to dozvoli. Reci joj da nećeš raditi ništa što ne treba, već ćeš samo postavljati svoje i gledati slike svojih prijatelja. Nije bitno kako će proći ili koje mesto ćeš osvojiti na takmičenju. Tinejdžer si i tvoj život ne treba da bude usredsređen samo na školu, učenje i strah od toga šta će tvoja mama reći. Možeš da kažeš nekoj drugarici da te slika i da pokažeš mami te slike. Pitaj je koja joj se najviše sviđa, jer bi želela da promeniš sliku na Fejsbuku i da staviš neku od tih. Verujem da neće imati ništa protiv. A lajkovi su najmanje bitni. Prestani da se opterećuješ time. Verovatno ćeš ih imati puno, jer odavno nisi ubacila novu sliku, ali to stvarno nije važno. Slika kao slika, neko ih ubacuje po nekoliko dnevno i nemaju sve isto lajkova, ali time se i ne treba opterećivati. Lajkovi ne donose ništa. :)


Što se tiče prvog problema, ti zubi su pokvareni. Verovatno imaš kariješ ili neki manji kvar i to je normalno, nije zabrinjavajuće. I moj brat je imao takvih problema i samo su mu jednostavno iščistili zub i stavili novu plombu. Već ćeš videti šta će ti zubar reći, ali sigurno nije ništa strašno, nemoj da brineš. :)
Što se tiče proteze, prala sam je uvek kada sam prala i zube. Npr. jedem, operem zube, usput operem protezu i stavim je. Kada je skinem, nikada je ne perem, već je samo vratim u kutijicu. Ne znam koliko je to pametno i kako stvarno treba, ali stvarno me je mrzelo da je perem toliko često. :)


To bi bilo sve za ovaj post. Ako niste pronašli svoj odgovor, proverite komentare u prethodnom postu, a novi odgovori slede 20. februara. Čujemo se!


25. јануар 2016.

Proizvodi koje (ne) volim u poslednje vreme! #3

Došlo je vreme da se ponovo pozabavim preparativnim i dekorativnim stvarčicama koje sam koristila i volela u poslednje vreme. Ovoga puta sam imala tu sreću da mi svi novi proizvodi koje sam isprobala sasvim odgovaraju. Trenutno koristim neke stvarčice kojima nisam sasvim oduševljena, ali ne bih odmah da ih označim kao loše. Njima ćemo se pozabaviti u narednom postu iz ove rubrike. Sada pogledajmo šta sam to posebno volela u proteklom periodu. :)



Bioten vlažne maramice za suvu i osetljivu kožu
Do nedavno sam koristila zelene Biotenove maramice (za normalnu u mešovitu kožu), koje su mi sasvim odgovarale, bez obzira na to što je moja koža suva. Sada sam uzela ove roze i takođe su odlične. Koristim ih za skidanje šminke sa lica, mada nakon njih uvek koristim i gel i tonik, jer osećam da mi je tek tada lice sasvim čisto. Ne iritiraju mi oči i stvarno su nežne, verujem da će svima odgovarati.


Labello Lip Butter - Vanilla & Macadamia
Konačno sam ga kupila i oduševio me je. Miris ovog proizvoda je, po mom mišljenju, identičan kao miris Kinder čokolade, koju obožavam. Koristim ga svake večeri pre spavanja, dok preko dana uglavnom stavljam labela u stiku. Nehigijenski je da kopam prstima po ovoj kutijici kada sam u školi ili negde van kuće gde ne mogu da ih operem. Divan proizvod, koji je praktično nepotrošiv! Čim ponovo odem do DM-a, uzeću i onaj sa malinom. :)



Aura tečni mat karmin - 610 Vivid Feel
Oduševljena sam ovim mat karminom! On je rozikaste boje, ali nije taman i prenapadan. Baš u subotu sam išla na 18. rođendan, gde sam i jela i pila, i cele večeri se bukvalno nije ni mrdnuo sa usana. Usne sam oivičila olovkom koju ćete videti u nastavku, stavila sam ovaj karmin u jednom sloju i na kraju večeri je bio isti kao i na početku. :)



Aura olovka za usne br. 32
Ovo je olovka koju u specijalnim prilikama koristim uz gore pomenuti mat karmin, a ovako je stavljam skoro svakog dana kada idem u školu preko celih usana. Ova dva proizvoda su moja dobitna kombinacija kada su usne u pitanju, obožavam ih! :)


Economic parfem br. 309 (Prada Candy)
Prada Candy je moj omiljeni parfem. Kao što znate, on je vrlo skup, pa ga menjam ovim mališom koji je savršen. Dugotrajan je, savršeno miriše i uvek me neko pita koji parfem koristim. :)


Gabrini lak za nokte br. 613
Ovaj lak je stvarno odličan! Njegova boja je sjajna, trajnost takođe. Kupila sam ga kod Kineza još pre više od godinu dana, onako u prolazu, i nisam ga često koristila, ali sada mi se baš dopada. Uglavnom ga namažem u dva sloja, mada možete i jedan (neće biti providno) i preko stavim Golden Rose nadlak, i stvarno mi traje. :)


Golden Rose Rich Color br. 24
Nedavno sam ostala bez lepog crvenog laka. Tražila sam lepu nijansu crvene, koja nije suviše jaka i ovaj lak mi se najviše dopao. Dovoljan je jedan sloj, ali moram da naglasim da mu trajnost nije jača strana. Uz bazni lak i nadlak može da izdrži par dana, ali ako ga samog mažete, ne očekujte mnogo.



Aura - četkica za senčenje
Ovo je jedna od novijih Aurinih četkica koja mi se baš dopada. Zamerka je jedino što je malo veća nego što bi trebalo, ali naučila sam da radim sa njom. Izvinite što je malo prljava, ali koristila sam je u subotu i nisam stigla da je operem. :D


Syoss sprej za kosu
Ovaj sprej sam kupila još letos, ali ga nisam mnogo koristila. Nedavno sam počela intenzivnije da ga koristim i oduševljena sam time koliko mi dugo drži kosu ravnom. Moja kosa je, kao što verovatno znate, vrlo talasasta. Peglam je svake druge večeri, tj. kad god operem kosu. Uglavnom mi jedan dan bude ravna, a već drugog dana se skroz uvije. Pomoću ovog spreja mi i drugog dana bude lepa i ravna. Pošto kosu peglam sloj po sloj, na svaki štrcnem po jednom (od sredine kose ka krajevima) i bude super. :)

Da li ste koristili neke od ovih proizvoda i da li delite moje mišljenje?
Ja sada idem da odgovaram na pitanja iz rubrike #AnjaSavetuje (post izlazi ovih dana, pošto me stalno pitate... bila sam vrlo zauzeta i nisam stigla da se ranije pozabavim time, nadam se da me razumete), a vama želim uspešnu radnu nedelju!

Volim vas!